Sveštenoslužitelj Eparhije budimljansko-nikšićke đakon Konstantin Dojić sa svojim maloletnim sinom već šesti dan se nalazi na graničnom prelazu Ilino brdo, gde čeka da mu bude odobren ulazak u Crnu Goru.
Đakon Konstantin, na pravdi Boga, trpi stradanje iako nijednog dana nije boravio ilegalno u Crnoj Gori, jer se, odmah po svom dolasku, pre osam godina, prijavio nadležnim institucijama od koji je stalno bio odbijan i nije mu dozvoljeno da dobije boravak u Crnoj Gori, koji je i dalje u proceduri.
Osvrćući se na situaciju u kojoj se nalazi već šesti dan đakon kaže da je njegovom maloletnom sinu i njemu teško, ali da nisu bez hrane, vode, goriva, interneta i komunikacije.
"Graničari su korektini porodični ljudi koji sve razumeju. Dozvoljavali su mi da se, sa dve strane granice, pod kamerama, sretnem sa porodicom i advokatom. Ipak, oni koji izdaju naređenja, sprovodeći zakone na ovakav način, moraju da se zapitaju na koji način predstavljaju i brane svoju zemlju i čime se sve služe da bi ostvarili neki apsurdni politički program da kontrolišu sabornost vaseljenske Crkve. Država ne sme da ulazi u to koga i zašto zapošljava Crkva i na koji način bira verske službenike. Jer ako država kontroliše ko su verski službenici i da li imaju ili nemaju državljanstvo, to znači da država kontroliše versku zajednicu, što znači da u njoj nema verske slobode, da nema odvojenosti Crkve od države, čime je prekršen Ustav.
Mom sinu je, na neki način, drago što učestvuje u svemu ovome jer je ovo naša borba za svoja prava i normalnu ljudsku pravdu što nam daje snagu. Ovde imamo uslove slične kampovanju. Nađemo načina i da se pomolimo Bogu onako kako uslovi dozvoljavaju. Obradovali smo se kad nam je otac Aleksandar iz Trebinja za Vidovdan doneo Sveto pričešće. Ovaj Vidovdan na "ničijoj zemlji“, na asfaltu graničnog prelaza, pored kamiona koji prolaze bio je i širok i dubok u duhovnom smislu“, kaže đakon Konstantin.
Otac Konstantin kaže da su sa litijama za odbranu svetinja, isplivali odasvud naslednici slavnih predaka u Crnoj Gori.
“Njihov duh je isplivao odasvud. Iz zidova hramova, iz šuma, iz stijenja i kamenja, kuća, prokuljala je ta žeđ i duboko ukorijenjeno osjećanje slobode i pravde odasvud. Hujanje Duha Svetoga, tog vetra slobode, u našim litijama je bilo moguće osetiti i videti telesnim očima. Ne znam da li bih ikada imao hrabrosti da postupam ovako da nisam bio svedok i kadio ispred nikšićkih litija gde sam osetio duh unutrašnje slobode, koji ne može ugušiti ni jedan spoljni pritisak i nepravda, jer je upravo ta unutrašnja sloboda podobije Božije u čoveku“, svjedoči otac Konstantin.
Đakon Konstantin kaže i da svaka suverena država ima pravo da na svoju teritoriju pušta koga hoće i da onako kako hoće tumači svoje zakone i propise. Svaka država ima suvereno pravo da bude i maliciozna i nepravedna, ali takva država teško da može da zatraži da se nazove demokratskom, kulturnom, civilizovanom, prosvetljenom i poštovanom.
“Trenutno se ne nalazim u Crnoj Gori već ispred nje. S obzirom da sam državljanin Kanade, kanadska ambasada obavlja konzularni deo posla i već su u komunikaciji sa Ministarstvom spoljnih poslova Crne Gore. Ali, koliko god Kanada bila velika i poštovana ona ne može da nametne drugoj državi kako da sprovodi svoje zakone i da li nekog može da diskriminiše. Ja sam trenutno na ničijoj zemlji (Terra nullius). Nalazim se u svom vozilu koje je registrovano u Kanadi gde važe zakoni međunarodnih voda, i upravo je to najbolji način da se zaštitim od progona, s obzirom da ovde važe međunarodni zakoni, što znači da Crna Gora ovde nema prava“, kaže otac Konstantin.
Đakon Konstantin Dojić podseća da je iz Kanade došao najprije u misionarsku i veroučiteljsku službi, da bi ga kasnije 2015. godine Preosvećeni vladika budimljansko-nikšićki g. Joanikije rukopoložio u đakona.
“Već u prvih devedeset dana, po stupanju na tle Crne Gore, podneo sam zahtev za odobrenje privremenog boravka po osnovu verske službe, ali, kao i mnogi koji su to uradili, dobio sam odgovor da verska zajednica, kojoj pripadam, nije registrovana kod nadležnih organa, što je čista fikcija koja služi nekoj vrsti pritiska na Crkvu i one koji žele da joj služe na teritoriji Crne Gore“, kaže đakon Konstantin i dodaje da su neistinite tvrdnje pojednih neodgovornih funkcionera da SPC u Crnoj Gori nelegalno gomila strano sveštenstvo.
Porodica đakona Dojića prolazi kroz veoma potresnu i dramatičnu situaciju jer pripadnici crnogorske policije, na neprimeren i grub način, đakona Konstantina i njegovog maloletnog sina koji je i dalje sa njim na granici, drže razdvojene od đakonove supruge i drugo dvoje dece.
Kurir.rs / Mitropolija.me, Foto: Youtube prtscr / RTRS