U jednoj od kovid ambulanti doktor je juče dežurao na prozoru. Red pacijenata ispod prozora, on uzima snimke pluća, okreće ka suncu...
Ovo nije onaj stari Novi Pazar, bezbrižan, užurban, veseo, pun sveta... Gradske ulice nisu ovde puste, ima naroda, ali ovaj grad ne pamti da je ikada na glavnom gradskom trgu ili šetalištu bilo tako malo ljudi kao ovih dana... Ili da su kafane i kafići u centru tako pusti.
- Nije dobro, jarabi... A šta ti veliš kad bi ovo moglo da se smiri i šta će ovo biti? - preduhitrio me juče ujutru svojim pitanjem Džemail Asović, koga sam zatekao na praznom šetalištu u centru grada.
Tuga do neba
Kada će se smiriti epidemija, ovde više ne zna niko. U gradu prosto i nema čoveka koji ne poznaje nekoga ko je zaražen ili nekoga ko je nekoga izgubio.
- Umrla mi je snaha u 46. godini. Ni od čega nije bolovala, tri-četiri dana i sve je bilo gotovo - kažu mi u kafiću na vrhu gradskog šetališta Safet, Isko i Enver.
Izašli da popiju kafu, pa kući. Jutro im je, kažu, najlepši deo dana, okupe se na pola sata, pa svako svojoj kući.
- Naš brat Dženan imao je 35 godina, bolovao je četiri dana i preminuo. Mlad, zdrav, jak, ništa mu nije falilo... Čuli smo se pre pet dana, pre tri razmenili poruke, juče ne javlja se na telefon, uveče stiže vest da je umro. Naša tuga je do neba - kaže Anel iz naselja kod stadiona FK Novi Pazar.
Kroz zaštitnu masku u centru Novog Pazara ne oseća se ni miris ćevapa ni kafe, po kojima se Pazar raspoznaje.
Kovid ambulanta u krugu bolnice u Novom Pazaru juče je bila puna ljudi pod maskama, unezverenih, uplašenih, bolesnih. U jednoj od kovid ambulanti doktor je juče dežurao na prozoru, red pacijenata bio je ispod prozora, doktor je uzimao snimke pluća, okretao ka suncu i upućivao pacijente dalje.
Ljudi kao senke
- Uradio sam snimak pluća, nije najbolji. Sad čekam rezultat brzog testa. Zabrinut sam, daće bog, biće dobro - kaže Elvedin Bačevac.
Božidarka Randić sa snimkom pluća u rukama oko podne puštena je da ide kući.
- Imam upalu pluća, ali rekli su mi da idem kući. Odoh da nađem nekoga u gradu ko će mi dati infuziju i injekcije koje su mi prepisali lekari. Zaziru ljudi, boje se - kaže Božidarka.
Ramiz Pljakić, crn kao ugarak, juče je kao senka išao krugom bolnice. Ramiz je pre nekoliko dana izgubio sina, mladić je bio na grudnom, onda su ga uputili u Kragujevac u Klinički centar.
- Krenuli su iz Pazara, moj sin nije živ stigao u Kragujevac. Bio sam na pregledu, i ja imam upalu pluća - zaplakao je Ramiz pred bolnicom, suze su mu tekle pod masku.
Jedna od sestara gotovo u trku, nekud je žurila, stigla je tek da mi kaže:
- Ovo je teška bitka, činimo i što možemo i što ne možemo...
U crvenoj zoni, oko kovid ambulanti u bolnici u Novom Pazaru, ljudi su juče hodali kao senke. Svako sa svojom brigom, nevoljom, neko bolestan, neko zabrinut za najmilije. Odavno pazarska bolnica nije videla toliko patnje za tako kratko vreme. Toliko tuge.
Kurir.rs/Z. Šaponjić/Foto: Z. Šaponjić
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: