Sportska Srbija i Grad Bor su se danas oprostili od Bobane Momčilović Veličković, višestruke evropske i svetske prvakinje u streljaštvu.
U Muzičkoj školi u Boru, rodnom gradu velike šampionke, koja je nedavno preminula u 31.godini, održana je komemorativna sednica, a kasnije je na Borskom groblju položena urna.
Uz porodicu, prijatelje, veliki broj građana Bora, oproštaju su prisustvovali Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta Republike Srbije, predstavnici Olimpijskog komiteta Srbije, Streljačkog saveza Srbije, strelci, treneri, streljački radnici...
Komemoracija je počela filmom o Bobani Momčilović Veličković, u kome su o svojoj prijateljici govorile Jasna Šekarić i Zorana Arunović. Istakle su da će Bobanu pamtiti kao izuzetnog prijatelja, velikog čoveka, hrabrog i odvažnog sportistu. Sve što je naumila mogla je da uradi, poručila je Arunovićeva.
Aleksandar Milikić, gradonačelnik Bora, je u uvodnom obraćanju između ostalog, kazao:
-Bor je izgubio velikog čoveka i sportistu, koja je bila ponos našeg grada. Kada izgubimo ponos gubimo i sebe. Bobana je ostavila dubok trag u srcima sugrađana. Pamtićemo je po vrhunskim rezultatima, ali i po njenom osmehu, po načinu na koji se borila za svoju zemlju. Prerano nas je napustila, ovo je jedan od najtužnijih trenutaka u istoriji grada.
Posle Milikića, prisutnima su se obratili direktor Olimpijskog komiteta Srbije Damir Štajner, predsednik Streljačkog saveza Srbije Nenad Putnik, Bobanin prvi i dugogodišnji trener Boban Marković, zatim Jasna Šekarić i Marija Lukić, Bobanina kuma.
Damir Štajner je podsetio na velike sportske uspehe Bobane Momčilović Veličković, koja je, osvojila osam titula prvaka Evrope (tri pojedinačna i pet ekipnih), jedno zlato na Svetskom prvenstvu, dva puta učestvovala na Olimpijskim igrama...
-Bobanin odlazak je neizmeran gubitak za našu sportsku zajednicu. Opraštamo se od jednog od najvećih šampiona ove zemlje. Olimpijski komitet Srbije je doživljavala kao svoju kuću, a mi Bobanu kao svoje dete. Verovali smo da svi veliki uspesi koje je postigla bili zagrevanje za još veće domete – rekao je Štajner i najavio – Olimpijski komitet Srbije je odlučio da ubuduće trofej za najboljeg mladog sportistu godine u Srbiji nosi ime Bobane Momčilović Veličković. Bobana, na taj način nastavićeš da inspirišeš buduće šampione da dosegnu tvoje visine.
Nenad Putnik, predsednik Streljačkog saveza Srbije, je kazao:
-Grad Bor je ostao bez svog najboljeg sportiste, a reprezentacija bez nezamenljivog člana ekipe, bez pouzdane i dobronamerne osobe. Nedostajaće nam Bobanine sportske i ljudske vrline, poput druželjubivosti, posvećenosti sportu i prijateljima, čvrstog karaktera. Bobana je osvojila mnogo pojedinačnih medalja i uvek je davala maksimalan doprinos uspesima ekipe. Nedostajaće porodici, gradu Boru, celom našem sportu. Postala je legenda streljaštva. Njeno ime će večno ostati u našoj riznici.
Boban Marković, prvi i dugogodišnji trener Bobane Momčilović Veličković je podsetio na početke zajedničkog rada. Prerano preminula šampionka je kao devetogodišnja devojčica počela da se bavi streljaštvom.
-Od malih nogu pokazivala je veliku upornost, bila je veliki borac i brzo je potvrdila da je predordeđena za lidera. Nije odustajala ni kad je bilo najteže, kada je trenirala u lošim uslovima. Nije se predavala i izrasla je u sportistkinju u koju su poverenje imali svi selektori. Imala je srce lavice, zato sam joj na jednom od prvih velikih međunarodnih takmičenja poklonio maskotu lavice. Iza sebe je svima koji smo je poznavali i voleli ostavila mnogo lepog i na sportskom i na životnom polju, a svojim najmilijima je ostavila ono najlepše – sina i unuka.
Jasna Šekarić je godinama delila trenutke sa Bobanom Momčilović Veličković kao članica reprezentacije, a u poslednje dve i po godine bila joj je lični trener.
-Bobana će nam zauvek nedostajati. Nema reči kojima bi moglo da se opiše šta je bila Boba, koliko nam je značila i koliko će nam nedostajati – kazala je Šekarićeva, koja je u filmu Bobanu opisala kao odgovornog, hrabrog sportistu, čvrstog karaktera, kao velikog čoveka i sportistu podređenog cilju, koja je bila spremna sve da žrtvuje zarad ostvarenja cilja.
Na komemoraciji je govorila i Bobanina kuma Marija Grujić, koja je zajedno s njom počela da trenira streljaštvo. Izrecitovala je „Besmrtnu pesmu“ Miroslava Antića i istakla da je ponosna što je poznavala Bobanu.
Tokom komemoracije pročitan je telegram saučešća koji je povodom smrti Bobane Momčilović Veličković, poslao Vladimir Lisin, predsednik Svetske streljačke federacije (ISSF).
Po želji porodice, komemoracija je završena pesmom „Samo jednu ljubav imam“, Vlade Divljana, dok joj je njen suprug Miodrag Momčilović posvetio Bobani stihove Besmrtne pesme, koji su pročitani na skupu.
Poslednjem oporštaju od Bobane Momčilović Veličković na Borskom groblju prisustvovalo je nekoliko stotina ljudi. Od Bobane se govorom oprostila Zorana Arunović. Podsetila koliko je Bobana značila reprezentaciji i kao sportista i kao veliki prijatelj, koliko je volela svoj grad, porodicu, a obraćanje završila rečima:
-U sportu nas uče da uvek neko pobeđuje, a neko gubi, ali danas svi gubimo.
Kurir sport