Кorona virus je mutirao otkako je počeo da se širi krajem prošle godine, a varijanta poznata kao "G" sada je dominantna u Americi i svetu. Kako se čini, ova mutacija nije opasnija po zdravlje ljudi, ali sve veći broj naučnika brine da je virus učinila zaraznijim. Evo po čemu se "G" verzije razlikuje od originalne i zbog čega je potencijalno opasnija.
Кada su se u januaru pojavili prvi slučajevi korona virusa u Čikagu, oni su nosili iste genetske oznake kao oni koji su se pojavili u Кini nedeljama ranije.
Međutim dok je Egon Ozer, specijalista za zarazne bolesti sa Nortvestern univerziteta, ispitivao genetsku strukturu uzoraka virusa prikupljenih od lokalnih pacijenata, primetio je nešto drugačije. Promene u virusu pojavljivale su se iznova i iznova. Ova mutacija, povezana sa epidemijama u Evropi i Njujorku, na kraju je preuzela grad. Do kraja maja je otkrivena u 95 odsto svih genoma koje je sekvencionirao Ozer.
Na prvi pogled mutacija je izgledala trivijalno. Oko 1.300 aminokiselina služi kao gradivni blok proteinu na površini virusa. U mutiranom virusu, genetska uputstva za samo jednu od tih aminokiselina - broj 614 - prešla su sa "D" (skraćenica za asparaginsku kiselinu) u "G" (skraćeno za glicin).
Oni što je bilo značajno je lokacija promene, jer se prelazak dogodio u delu genoma koji kodira ekstremno važni "šiljati protein“ - izbočenu strukturu koja daje korona virusu daj eizgled nalik kruni i omogućava mu da prodre u ljudske ćelije.
"Šiljati protein" vezuje se za receptor na respiratornim ćelijama, nazvan ACE2, koji otvara ćeliju i omogućava virusu da "sklizne" unutra. Što je efikasniji "šiljati protein", virus lakše prodire u tela svojih domaćina. Čak i kada se originalna varijanta virusa pojavila u Vuhanu, bilo je očigledno da je "šiljati protein" na SARS-CoV-2 već prilično efikasan.
"Šiljati protein" na korona virusu originalno ima dva dela koja nisu uvek dobro povezana. U verziji koja je nastala u Кini spoljni deo - koji virus treba da prikači za ljudski receptor - često se odlomljavao. Stoga mu je bilo teže da prodre u telo domaćina, ali naučnici strahuju da je mutacijom u "G" varijantu taj nedostatak uklonjen.
Od otprilike 50.000 genoma novog virusa koje su istraživači širom sveta postavili u zajedničku bazu podataka, oko 70 odsto nosi ovu mutaciju, zvanično označenu sa D614G, ali u naučnim kugovima nazvanu "G."
"G" nije dominantan samo u Čikagu - preuzeo je svet. Sada se naučnici utrkuju kako bi shvatili šta to znači.
Najmanje četiri laboratorijska eksperimenta sugerišu da mutacija virus čini zaraznijim, iako nijedan od tih radova još nije pregledan. Druga neobjavljena studija koju su predvodili naučnici iz Nacionalne laboratorije "Los Alamos" tvrdi da pacijenti sa "G" varijantom zapravo imaju veću količinu virusa u svojim telima, zbog čega imaju daleko vieć izglede da ga prenesu na druge ljude.
Za sada se čini da mutacija ljude ne čini bolesnijima, ali da ih čini zaraznijima.
"Epidemiološka studija i naši podaci zajedno zaista objašnjavaju zašto se širenje "G varijante" u Evropi i Amrici odvijalo neverovatnom brzinom. To nije slučajnost", rekao je Hjerjun Čo, virolog iz "Scripps Research-a" i vodeći autor još neobjavljene studije o zaraznosti "G" varijante u laboratorijskim uslovima.
Mogu postojati i druga objašnjenja za dominaciju "G" varijante: mesta na kojima su prikupljeni genetski podaci ili tajming koji je mutiranom virusu omogućio rano uporište u podložnoj populaciji.
"Suština je da još uvek ne zanmo ništa definitivno", rekao je Džeremi Luban, virolog sa Medicinskog fakulteta univerziteta u Masačusetsu.
Trka za razotkrivanje ove mutacijske misterije na pravi način oslikava razmere naučnih izazova tokom pandemije korona virusa. Sa milionima zaraženih ljudi i hiljadama koji svakodnevno umiru širom sveta, naučnici moraju da uspostave ravnotežu između brzog iznošenja informacija i osiguravanja da je ono što su izneli tačno.
Kurir.rs/Blic