KSENIJA PAVLOVIĆ MEKATIR ZA KURIR IZ VAŠINGTONA: Tramp sprema zaokret kada je reč o Kosovu
"Kraj istorije“ na Balkanu počinje onda kada pravda za ubijene, mučene i prognane Srbe s Kosova dobije ishod na sudu u Hagu. Vest da je predsednik Kosova Hašim Tači otkazao dolazak u Vašington odjeknula je američkom prestonicom prošle nedelje, označivši obrt u političkom trileru koji više ne može da se medijski kontroliše na način na koji je to moglo pre 2016. Čuvari informacija i spoljnopolitičkog pogleda na svet - poput CNN, Vašington posta i Njujork tajmsa - i dalje su moćni, ali više ni oni ne mogu da dominiraju jednostranim političkim narativima. Da li u korist ili na štetu, vreme pred nama će pokazati, Srbija je postala interesantno spoljno pitanje za Ameriku pred izbore u novembru. S jedne strane, u narednih pet meseci Srbija može znatno da unapredi svoje interese na Kosovu, ali u isto vreme može da se nađe na meti političkih napada svih onih aktera koji kao vid izborne borbe ne biraju sredstvo da spreče Trampa da dostigne bilo kakav veći uspeh, na domaćem ili spoljnom planu.
Šta hoće Grenel
Trampova administracija je veoma motivisana da napravi neki veći spoljnopolitički uspeh pred izbore u novembru. Pitanje je veliko šta Tramp zna o Kosovu, njegovi stavovi su zasad po tom pitanju nepoznati u javnosti. Tramp se mnogo oslanja na ličnu procenu, tako da, s te strane, sigurno je mnogo više otvoren da čuje alternativno rešenje nego što je to slučaj s Bajdenom, koji je sponzorisao bombardovanje Srbije i, zbog relativno nedavno preminulog sina Boa, koji je učestvovao u konfliktima na Kosovu, ne može da bude objektivan. Ako Džo Bajden postane novi predsednik Amerike, za Srbiju bi najbolje bilo da održava status kvo, jer je veoma malo verovatno da će Bajden promeniti pristup Kosovu u kome decenijama Albanci imaju kart blanš da sprovode šta hoće, a da se Srbiji nalaže da prihvata ono što Bajden prvi ne bi prihvatio.
Nikada mi nije bilo jasno zbog čega se po pitanju Kosova od Srbije traži da pristane na sve ono što nijedna zemlja u svetu ne bi prihvatila. Tramp nema iskustva u diplomatiji, ali jako dobro razume pravilo reciprociteta u biznisu i vreme je da i svetski politički akteri odgovore zbog čega to pravilo ne važi i u međunarodnim odnosima.
Taktički, za Grenela i Trampa je najbezbednije da brendiraju kosovski samit oko ekonomskih pitanja. Kosovski samit bi prošao neprimećeno u Americi da pažnju na njega ne skreću bivše američke diplomate i demokrate koji zapravo ne vole da Amerika skreće sa ustaljenog spoljnopolitičkog kursa. Njihovi napadi na Grenela su najbolji pokazatelj da je Tramp spreman za zaokret u pristupu kosovskom problemu.
EU i podela Kosova
Pitanje podele Kosova ne treba da bude tabu temu, jer i u razvodu - a EU je tako posmatrala izlazak Britanije - nikada nije slučaj da jedan partner sve dobije, a drugi ništa i da još pritom decenijama mora da se izvinjava, savija glavu i da se stalno moralno dokazuje kako bi prošao kroz neka virtuelna vrata Evrope u kojoj Srbija realno već jeste. Ako je pandemija nešto pokazala, to je da su kreativna politika i moderna rešenja preko potrebni. Svetom više ne može da se upravlja po pravilima prošlog veka, „politika interesa“ je nova „politika sile“.
Nemačka se protivi podeli, ali nije Kosovo nemačka teritorija da o istoj nameće svoja rešenja, o problemu promene granica na Balkanu trebalo je razmišljati devedesetih, sve što bi potencijalno bio dogovor o nekoj budućoj podeli Kosova bila bi moralna, pravna i politička ispravka i korak ka održivom trajnom rešenju na principu reciprociteta.
Došao je trenutak da se EU duboko preispita i odgovori na pitanje da li želi da Srbija bude ravnopravni partner. Ako EU nije spremna da Srbiji da ulogu koju realno u geopolitičkom smislu ima između Istoka i Zapada, onda treba pogledati i u trgovinske planove s Velikom Britanijom, Kanadom, Novim Zelandom, Australijom, Amerikom. Srbija ima mnogo toga da ponudi na svetskom tržištu i trenutno ima nezavisnost da sama određuje u kom pravcu želi da ide.
Srbija jeste mala zemlja, ali je strateški od neprocenjive vrednosti, i to se najbolje vidi iz američke perspektive. Momentum koji je Srbija dobila s podizanjem optužnice za ratne zločine Hašima Tačija je prekretnica. Prednost Srbije je prednost političkog i geostrateškog interesa. Albanski političari na Kosovu ne mogu nigde da stignu bez saglasnosti Srbije, i to ne samo da je moćna pregovaračka pozicija već i realnost globalne politike interesa, koja je u geostrateškom interesu Amerike i EU. Pregovori se moraju nastaviti.
(Kurir.rs / Foto: Vilijam Mun)