Raditi posao medicinskog radnika znači živeti taj posao, tvrdi medicinska sestra na grudnom odeljenju Opšte bolnice u Novom Pazaru Enisa Mavrić.
Na tom odeljenju ima oko 60 pacijenata zaraženih korona virusom, a njen radni dan traje 12 sati, često i duže, uz dodatno vreme za pripremu, odnosno po završetku radnog dana za dezinfekciju.
"Najteže mi pada patnja pacijenata i njihovih najbližih, sve ostalo nije vredno pomena. To vam je kao kada odgledate tužan film i narednih nekoliko dana budete pod njegovim utiskom", izjavila je Mavrić za novopazarski radio Sto plus.
Na pitanje koliko njena porodica trpi zbog posla koji radi preko 20 godina, odgovara da je sve u redu, osim što često moraju da je gledaju tužnu. Prepoznajemo je samo po očima, jer u skafanderima svi medicinski radnici izgledaju isto.
"Svaki radni dan je veoma težak, jer nošenje zaštitne opreme na ovako visokim temperaturama duplo više iscrpljuje. Dajemo sve od sebe da uradimo kako je najbolje za pacijenta, ali to u njihovim očima često izgleda drugačije", ističe Enisa, koja inače radi u ambulanti pulmološkog dispanzera, ali je na trenutnoj preraspodeli na grudnom odeljenju.
Priznaje da joj mnogo znači pomoć kolega koji su došli u Novi Pazar na ispomoć zdravstvenim radnicima.
"Zaista smo bili na izmaku snage. Njihovo iskustvo u borbi protiv korona virusa i entuzijazam nam svakodnevno ulivaju nadu da ćemo sve ovo ubrzo pobediti", kaže umornim glasom.
Tvrdi da je nije strah za sopstveno zdravlje, već da se jedino plaši da ne "ogreši dušu".
(Kurir.rs/Beta)