Srbi ovaj praznik posebno poštuju jer Svetog Jovana Preteču smatraju za zaštitnika kumstva i pobratimstva
BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva i vernici 7. jula po novom kalendaru slave Ivanjdan, rođenje Svetog Jovana Preteče i krstitelja Isusa Hrista.
Uz Hristovo i Bogorodičino, to je jedno od tri sveta rođenja koje praznuje Crkva. Sveti Jovan Preteča bio je jedan od proroka jevrejske sekte Nazarećana. Prema hrišćanskom učenju, on je krstio Isusa Hrista u reci Jordan. Srbi ga posebno poštuju i kao zaštitnika kumstva i pobratimstva.
Narodno praznovanje Ivanjdana potiče iz prethrišćanskog perioda, od ratarskog kulta u kojem se slavi sunce kada u vreme letnje dugodnevice isijava najveću snagu, kao i početak žetve. U predvečerje toga dana, u mnogim slovenskim krajevima palile su se po brdima ivanjske vatre (kresovi) oko kojih se igralo i pevalo.
Narodni običaji i verovanja
Među nizom predivnih starih srpskih običaja na ovaj dan izdvaja se branje lekovitih trava i pletenje venaca od ivanjskog cveća. Devojke na današnji dan svaka u svoj venac upliću i po jednu crvenu ružu. Srbi veruju da je današnji dan toliko veliki praznik da se sunce triput zaustavlja.
Veruje se i da voda na današnji dan dobija posebnu moć, pa se svi kupaju u rekama, potocima, jezerima. Bilje i trave imaju pojačana lekovita svojstva. Zato se bere lekovito bilje i pletu venci, koje se čuva u kući kao lek protiv raznih boleština.
Devojački praznik
Ivanjdan se može nazvati i devojačkim praznikom jer je čitav niz rituala poveren devojkama. U mnogim našim krajevima, noć uoči Ivandana devojke pale ivandanjske vatre, beru cveće i trave, pevaju i pletu vence. Devojke iz Gruže palile su s večeri živu vatru ili kres, a s vencima ivandanjskog cveća celu noć su igrale i pevale.
U ranu zoru su se razilazile, a svaka je nosila ugarak iz vatre, a ispleten venac bi stavljala na vrh kapije. Slično se radilo i u čačanskim selima.
Sve se to radi u šali pa je devojački smeh i cika odzvanjao u noći. Ovde se takođe veruje da ove noći treba hvatati svice i nositi kući. Lepe mlade Gružanke na ovaj dan su u saksiji sejale po malo žita, a na Petrovdan gledale kako je niklo.
Srbi veruju i da se venčići od jovanove trave dan posle praznika kače iznad ili sa desne strane kućnih vrata. Oni štite dom od zla, uroka i nesreće čitave naredne godine.
U vinogradima se na današnji dan ništa ne radi. Čak u vinograd ne ulaze ni tri dana pre ni tri dana posle Ivanjdana. Kažu da tih sedam dana vinograd najviše napreduje, jer ga čuva Sveti Jovan.
Evo šta lepe Vlajne rade na Ivanjdan
Mlade Vlajne, nadaleko čuvene po lepoti, na današnji dan u prvi i poslednji zalogaj doručka huknu i čuvaju ga do večeri, a onda zajedno sa ogledalcem i malo ivera stave pod jastuk ne bi li im se u snu pojavio lik onog ko im je suđen.
I od sveže divlje metvice ubrane na Ivanjdan Vlajne prave venčiće kroz koje u dane mladog meseca triput krišom gledaju u voljenog, a verovanje kaže da se potom srca sigurno spajaju u ljubavi.
Kako da nerotkinje rode dete
Na istoku Srbije veruje se da se nerotkinje, koje žarko žele potomstvo, na današnji dan provlače kroz vence od jovanove trave, a onda se kupaju u reci ne bi li voda sprala urok. Veruje se i da ako žele uspešnu trudnoću i zdravu bebu, žene na ovaj praznik treba da posete sve koje nose ime Stana ili Stanka.
(Kurir.rs/Wikipedia/Youtube)