Vojno-tehnička saradnja Rusije i Srbije poslednjih godina sve je intenzivnija, a Dmitrij Evgenjevič Šugajev, direktoro Federalne službe Rusije za vojno tehnička-pitanja, govori o bliskoj saradnji dve prijateljske zemlje.
Gospodine Šugajev, 24. juna u Moskvi je održana Parade pobede u kojoj je učestvovao impresivan broj inostranih gostiju, uključujući i poziv predsednika Vladimira Putina predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Šta jedan takav poziv znači za Srbiju, i u vojnom, i u geopolitičkom smislu?
- Apsolutno smo uvereni da je Dan pobede međunarodni praznik. Stoga je činjenica da je među gostima bilo mnogo stranih gostiju, uprkos trenutnim teškim uslovima u vezi sa pandemijom koronavirusa. Prisustvo šefova država i šefova ministarstava odbrane naših partnera na Paradi pobede pokazatelj su njihove solidarnosti i želje da ovaj svečani trenutak podele sa ljudima koji su dali najznačajniji doprinos pobedi nad fašizmom. Ne bih gledao u ovome na politički ili geopolitički kontekst. Ali mnogo nas raduje što je srpska delegacija koju predvodi predsednik Aleksandar Vučić bila prisutna ovde u Moskvi, ovog značajnog dana. Što se tiče vojno-tehničke saradnje između Rusije i Srbije, ona se razvija u formatu strateškog partnerstva koji su najavili lideri naših zemalja. U poslednjih nekoliko godina dostigao je kvalitativno novi nivo: u 2014. godini potpisan je međuvladin sporazum o vojno-tehničkoj saradnji. Redovno se sastajemo na sastancima Međuvladine komisije, poslednji put 2019. u Kazanju. Projekti se sprovode u oblasti isporuke oružja i vojne opreme, kao i rezervnih delova i komponenti za njih. Pored toga, u toku su radovi na popravljanju i modernizaciji prethodno isporučene opreme.”
Dmitrij Evgenjevič, Rusija je pomogla Srbiji da poboljša vojnu avijaciju. Pored aviona i helikoptera, dobijenih u poslednjih nekoliko godina, Srbija je dobila i sistem protivvazdušne odbrane “Pancir”. Da li Rusija u budućnosti planira da pomogne Srbiji kao svom savezniku u modernizaciji nacionalnog sistema protivvazdušne odbrane?
- Saradnja između naših zemalja ostvaruje se u više oblasti. Međutim, u pravu ste, u oblasti vazduhoplovstva i tehnologije protivvazdušne odbrane u poslednjih nekoliko godina ona je bila najzastupljenija. Republika Srbija poseduje avione MiG-29, od kojih je šest isporučeno iz Ministarstva odbrane Rusije, helikoptersku opremu Mi i ruske sisteme protivvazdušne odbrane.
Među zaključenim ugovorima mogu se primetiti isporuke prošle godine helikoptera Mi-17V-5, čija je prva serija isporučena u Srbiju još 2016. godine. U junu 2018. godine potpisan je ugovor o isporuci helikoptera Mi-35M, a oprema je isporučena krajem 2019. godine. Pa, kao što ste s pravom napomenuli, raketni sistem protivvazdušne odbrane Pancir-C1 isporučen je početkom 2020. godine. Pored same isporuke, 2019. godine održana je obuka specijalista za operativne i borbene upotrebe i helikoptera Pancir i Mi. To je neophodno kako bi vaše trupe počele da rade sa ruskom opremom odmah nakon isporuke u Srbiju. Srbija je zainteresovana i za nabavku drugih sistema protivvazdušne odbrane. Spremni smo da vam pomognemo u vezi s tim, kao našem dugogodišnjem savezniku i pouzdanim partneru. Štaviše, ruski proizvođači i specijalni izvoznik Rosoboroneksport danas nude ne samo širok spektar prvoklasnih sistema protivvazdušne odbrane različitog raspona, već i sveobuhvatna rešenja za stvaranje jedinstvenog visoko pouzdanog kruga protivvazdušne odbrane.
Otvoreni smo za bilo kakav dogovor, ali o konkretnim rezultatima je još rano govoriti.
Ovako radi "Pancir"
Očigledno je da je kupovina protivavionskog raketno-topovskog sistema “Pancir” od strane Srbije ogroman uspeh. Rusija aktivno promoviše ovaj sistem. Molim Vas, ukratko objasnite našim gledaocima i čitaocima koje su realne mogućnosti ovog kompleksa?
- Sistem "Pancir" je sistem protivvazdušne odbrane kratkog dometa. Upravljanje vrše dva operatera. Vazdušna odbrana vrši se vođenim raketama i automatskim puškama. Kompleks je dizajniran da zaštiti male objekte od vazdušnih napada (posadom i bespilotno). Kompleks je takođe sposoban za borbu protiv lako oklopnih ciljeva na zemlji. Njegove karakteristike su mogućnost neprekidnog presretanja predmeta na ekstremno maloj visini i vrlo kratko vreme reakcije, koje ne prelazi četiri do šest sekundi.
Razgovarali smo o isporukama, ali, da li postoji takav model vojno-tehničke saradnje kao proizvodna saradnja? Da li su u bliskoj budućnosti mogući zajednički projekti ruskog vojno-industrijskog kompleksa i vojne industrije Srbije? Postoji li mogućnost zajedničkog razvoja tržišta zemalja trećeg sveta?
- Što se tiče tehnološke saradnje, ovo je jedno od najtežih pitanja na našem polju aktivnosti. Pored određenog, visokog stepena razvoja bilateralnih odnosa, moramo uzeti u obzir i tehnološke mogućnosti lokalnih proizvođača. Morate shvatiti da je proizvodnja opreme prioritet, koje količine treba postići. Bez toga tehnološka saradnja ne bi bila profitabilna. Rekao bih da je potrebna sveobuhvatna analiza perspektive proizvodnje. U suprotnom, može se pokazati da je značajno skuplje od direktne isporuke iste opreme iz Rusije. U principu, spremni smo da razvijamo bilo koje oblasti saradnje sa Republikom Srbijom, ali to bi se trebalo desiti pod obostrano korisnim uslovima. Uzgred, imamo uspešan primer industrijske saradnje za popravku opreme. Mislim na našu saradnju sa preduzećem Moma Stanojlović.
Kako se razvija saradnja sa preduzećem Moma Stanojlović? Da li će postati regionalni centar za popravku helikoptera?
- Pitanje organizacije regionalnog servisnog centra na osnovu fabrike Moma Stanoilovič na dnevnom redu je od 2016. godine. Tokom tog vremena razgovarano je o raznim opcijama za realizaciju ovog projekta.
Kao pozitivan prvi korak mogu spomenuti činjenicu da je prošle godine na osnovu ovog preduzeća uspešno izvedena popravka helikoptera tipa Mi za Makedoniju. Spremni smo da nastavimo da radimo prema razvijenoj šemi i ubuduće, ako se krug kupaca iz zemalja regiona širi, Srbija će možda postati regionalni centar za popravku helikoptera i drugih letelica.
Original protiv falsifikata
Kada je u pitanju popravka vojne opreme, ne možemo ne spomenuti postojanje falsifikovanih proizvoda, a često i upotrebu neoriginalnih delova u popravci, što dovodi do tragičnih posledica, Kako se nosite sa problemom faslifikovanih proizvoda na tržištu odbrane?
- Upotreba originalnih rezervnih delova u popravci oružja je najefikasnija i najsigurnija opcija za njihov dalji rad. Nažalost, postoji mnogo primera instaliranja neoriginalnih rezervnih delova, što dovodi do tužnih, pa čak i tragičnih posledica. Na teritoriji bivših sovjetskih republika, kao i zemalja Varšavskog pakta, osnovan je značajan broj preduzeća koja su vršila proizvodnju i popravku vojne opreme tog vremena. Ova preduzeća i dalje samostalno obavljaju svoje aktivnosti, često bez koordinacije sa nama. Tako su, na primer, u Slovačkoj, Češkoj i Bugarskoj sačuvani kapaciteti za popravku i modernizaciju letelica sovjetske proizvodnje. A ako smo uspeli da rešimo to pitanje sa Češkom i Bugarskom potpisivanjem relevantnih međuvladinih sporazuma, na primer, o helikopterima, sa Slovačkom to pitanje ostaje nerešeno. Naravno, i dalje se borimo sa ovim problemom. S druge strane, shvatamo da brzina i kvalitet usluga nakon prodaje pružaju izvesnu garanciju da naši partneri neće početi tražiti falsifikovane rezervne delove za našu opremu. Zbog toga, mi neprekidno poboljšavamo sistem usluga. Jedan od najproduktivnijih metoda je zaključivanje dugoročnih sporazuma za svoje pretplatne usluge. Uzgred, sa srpske strane, celokupno održavanje i modernizacija ruske opreme vrši se strogo pod kontrolom originalnog programera i proizvođača, uključujući modernizaciju lovaca MiG-29.
Gospodine Šugajev, u vreme SSSR-a mnoga ekonomska pitanja između naših zemalja rešavana su prinicpom razmene. Može li, po Vašem mišljenju, takvo iskustvo biti korisno u oblasti vojno-tehničke saradnje danas?
- U vreme SSSR-a se praktikovao takav vid saradnje. Međutim, savremena stvarnost diktira različite uslove. Globalno tržište oružja je isto tržište koje postoji po ekonomskim zakonima, ali trgovina i dalje uključuje prodaju robe, a ne razmenu. Međutim, ne može se poreći da SAD i neke druge zemlje nastavljaju da praktikuju antiruske sankcije kao instrument pritiska na naše partnere, upotreba bartera ponovo postaje održiva alternativa. Ipak, u doglednoj budućnosti ne mislim da ćemo aktivno „kopirati“ ovu opciju i ona će najverovatnije biti izuzetak.
Na drugom mestu, za sada
U jednom od svojih tv intervjua rekli ste da je prednost ruske opreme i oružja u odnosu cene i kvaliteta. Da li vam je danas teško ubediti nove kupce za nabavku ruskih vojnih proizvoda?
- U poslednjih nekoliko godina suočili smo se sa neviđenim pokušajima Sjedinjenih Država i njihovih saveznika da izoluju našu zemlju u međunarodnoj areni. Uvode se sve više i više restriktivnih mera - sve je to već odavno prešlo granice konkurencije. Sve ovo danas izaziva alergiju među sve većim brojem partnera koji ne žele da žrtvuju interese svoje nacionalne bezbednosti u ime tuđe koristi. Stoga, mnogi i dalje biraju rusku tehnologiju. Isporuke S-400 u Tursku prošle godine, potpisivanje i sprovođenje ugovora o snabdevanju sistemima protivvazdušne odbrane i vojnih brodova u Indiju, sporazumi ukupne vrednosti preko milijardu dolara sa afričkim zemljama postignuti na prvom forumu Rusija-Afrika u Sočiju - sve su to samo neke činjenice koje potvrđuju moje reči o neprihvatljivosti pritiska na suverene države u pitanjima osiguranja nacionalne bezbednosti. Nudimo opremu visokih potvrđenih karakteristika i otvoreni smo za diskusiju o različitim modelima saradnje. Rusija ne postavlja „političke“ uslove u primeni vojno-tehničke saradnje, ne nameće svoje političke vrednosti partnerima. Štaviše, mi postupamo strogo u okviru zakona i naših međunarodnih obaveza. U tom smislu smo „udoban“ i pouzdan partner. Operatori naših proizvoda prvenstveno primećuju njegovu visoku pouzdanost i „održivost“ u bilo kakvim klimatskim uslovima. Pa i što je najvažnije - efikasnost naše vojne opreme potvrđena je uspešnom upotrebom u stvarnim borbenim uslovima. Pored toga, pomno pratimo razvoj globalnog tržišta oružja i pojavu novih pravaca na njemu. To se posebno odnosi na borbenu i pomoćnu robotiku, ne-smrtonosno oružje, bespilotne letelice i modernu opremu za elektronsko ratovanje. Ruski proizvođači spremni su potencijalnim kupcima ponuditi sisteme protivvazdušne odbrane, kao što su S-300 i S-400, i savremene letelice i helikoptere. Pripremamo za prodaju lagani lovac MiG-35, promovisan je najmoderniji tenk T-14 Armata. Jednom rečju, imamo šta da ponudimo.
I, naravno, kao i u svim tržišnim odnosima, odnos cene i kvaliteta je važan, imamo jedan od najboljih pokazatelja. Sve u svemu, navedeni faktori doprinose velikoj potražnji za našom opremom. Za neke uzorke, poput istih za ""Pancir" , tradicionalno imamo liniju od više desetina kupaca.
Analitičari procenjuju svetsko tržište oružja na oko 100 milijardi dolara. Koliki je udeo Rusije u ovom obimu? Kako će se to menjati u budućnosti?
- Pre svega, vojno-tehnička saradnja je specifičan oblik međunarodne aktivnosti putem koje pomažemo našim saveznicima da ojačaju njihovu sigurnost i zaštite njihov suverenitet. Neprijateljima oružje ne prodajemo. Danas razvijamo odnose sa više od 100 zemalja. U proteklih nekoliko godina, naša država je bila jedan od vodećih svetskih izvoznika oružja. Nije tajna da Rusija samouvereno zadržava drugo mesto među vodećim dobavljačima oružja, sa godišnjim obimom od oko 15 milijardi američkih dolara. U 2019. godini, uprkos protivljenju konkurenata, ruska vojno-tehnička saradnja ponovo je potvrdila svoju efikasnost. Mi ne samo da smo u potpunosti realizovali svoje planove, već smo i premašili planirani pokazatelj snabdevanja. Portfelj porudžbina za rusku vojnu opremu početkom ove godine ostaje na rasponu od 53-55 milijardi dolara. Naravno, širenje koronavirusne infekcije u svetu, nažalost, prilagođava vremenske rokove za sprovođenje postojećih i perspektivnih projekata. U datim okolnostima, većina vlada je primorana da preduzme restriktivne mere. Naša oblast aktivnosti u potpunosti je orijentisana na međunarodnu saradnju. Teško je zamisliti bez razmene delegacija i učešća na međunarodnim događajima i izložbama. Ipak, s obzirom na potražnju za ruskim vojnim proizvodima, nadam se da ćemo uspeti da zadržimo količinu izvoza. Ovo će zahtevati prilagođavanje oblika i metoda rada, godina nije laka, ali siguran sam da je otpornost na stres sistema vojno-tehničke saradn, kao koherentan i efikasan mehanizam, prilično visoka. Siguran sam da će se naša vojno-tehnička saradnja sa Srbijom razvijati i progresivno i sistematski. Uveren sam da će me kolege iz naše drage Srbije podržati.
(Kurir.rs / Glas javnosti)