Ovaj prostor je pod strogim režimom zaštite, podrazumeva se da nema seče stabala, ali nije dozvoljeno čak ni branje bilja
Pare se stavljaju iza vrata sefova, vile se ograđuju visokim ogradama, a Vinatovača, s čijom se vrednošću ništa zaključano i ograđeno ne može meriti, eno je pod kučajskim nebom, svakome usput.
Vinatovača je prirodno blago Srbije - prašuma, jedna od tek nekoliko sličnih na Balkanu.
Gornja Resava
„Prašuma”, ne „obična” ili „stara” ili „gusta” šuma, jer u njoj ljudska ruka ništa nije uređivala, sekla i pošumljavala od najstarijih vremena u kojima je šuma nastala. U istočnoj Srbiji, u regionu Gornje Resave, na 37 hektara šumske zemlje, na nadmorskoj visini od 640 do 800 metara, rastu bukve stare preko 350 godina! Ovde se vidi šta priroda može i šta radi kad je prepuštena sama sebi.
Ima gore, pričaju, stena kao da je Bog tu napravio stočić... Odatle puca pogled nadaleko, a najlepše je noću kad je pun mesec. Kao da je srebro prosuto preko šuma svud okolo!
Vinatovača je pod strogim režimom zaštite, podrazumeva se da nema seče stabala, ali nije dozvoljeno čak ni branje bilja, a za sam ulazak na prostor ovog rezervata prirode neophodna je dozvola Zavoda za zaštitu prirode. Kako neko stablo padne, tu i ostaje. Ima jedno što truli, staro je oko 200 godina.
Svinje i vukovi
S jednog hektara Vinatovače moglo bi da se naseče 800 kubika drveta. Kad bi se to poređalo, onako kako se slažu ogrevna drva, to bi bila gomila dugačka 1.100 metara. Jedno domaćinstvo time bi moglo da se greje sto godina...
Redovni posetioci Vinatovače su studenti Šumarskog fakulteta, a redovni domaćini su im divlje svinje i vukovi. Čoveku iz grada teško je da shvati lepotu nekih stvari u prirodi.
Kurir/Momčilo Petrović/Foto: Printscreen