Ivan Gavrilović skoro da nije ni osetio posledice pandemije koronaviusa u materijalnom smislu jer je prethodnih godina radio više nego ikada, pa je zaliha bilo dovoljno. U intervju za Stars Gavrilović govori o planovima, priseća se anegdota sa kolegama i komentariše sve aktuelne događaje na estradi.
Kako si podneo izolaciju?
- Sasvim dobro, ne mogu da se požalim. Iskoristio sam taj period kad nije bilo nastupa i frke da snimim novi singl koji će uskoro da bude gotov, sad se radi montaža. Pesma govori o tome da želim još jedan krug, da ponovo obiđem svet kao nekad. Drugačije je od svega što sam radio, potpuno novi fazon, nije kao ovo što je sad aktuelno. Pominje se Beograd, Novi Sad. Najviše sam voleo kao mladić da odem u Novi Sad jer su tamo devojke nekako visoke, pa kad osvojim neku od njih kao da sam Mont Everest osvojio (smeh).
Privlače te visoke devojke?
- Da, zato što sam ja nizak rastom. Sećam se da smo Džej i ja ranije kod njega u klubu stalno okupljali devojke, pa su jednom došle neke košarkašice, čini mi se iz Hemofarma. A Džej, pošto je on baš nizak, popne se na stolicu i tako ih muva (smeh). To je bilo vreme kad smo bili u zenitu slave.
Šta ti nedostaje iz tog vremena?
- Sve je bilo drugačije, sporije se živelo, više smo se družili. Sad ovi novi klinci, moje kolege, ne poštuju nikoga. Meni kad je jedan Čola dao dobronameran savet kako da se ponašam i šta da radim, ja sam to shvatio kao privilegiju i kompliment. Naravno da sam ga poslušao. A ovima danas ne možeš da priđeš, kao da su popili svu pamet sveta.
Kad to pominješ, verovatno si video da je Senida podigla cenu nastupa na 6.000 evra i da joj vlasnici klubova sad otkazuju tezge?
- Video sam. Normalno da će da joj otkazuju posle ove situacije, niko nema para. Ne razumem taj njen potez stvarno, gde je poletela? I ja sam nekad bio mega popularan, ali nisam se tako ponašao. Je l' mi veruješ da mi je nekad glupo da gazdama kažem koliko tražim za honorar? Ali, možda su ti klinci i pametni što sebe cene. Ja sam zbog svoje skromnosti doživaljavao da kažu "šta će ti Ivan, on peva za manje para". A samo sam hteo da budem korektan.
Jesi li počeo da nastupaš?
- Jesam, bio sam skoro u Čačku, Užice i još nekoliko tezgi je bilo. Ali najviše radim privatne proslave. Ljudi me angažuju samo da dođem da otpevam nekoliko svojih hitova, bukvalno svaki vikend imam takve svirke.
A tvoje kolege šta kažu, je l' kriza pogodila estradu?
- Kako da nije, ovo je baš sve pogodilo. Period od tri meseca je dug, ljudi su se istrošili i tek će da bude posledica. Ja ne mogu da se žalim stvarno, ali mnogi su u problemima, pre svega finansijskim.
Jesu li realne cifre od pet ili više hiljada evra koje pevači uzimaju za jedan nastup?
- Ma ne, ima tu dosta preterivanja. Naravno, prva liga pevača uzima više, ali ostali teško. Drugo, svi imamo mnogo troškova, nije to baš tako.
Na primer, koliko košta jedan singl?
- Zavisi s kim se sarađuje. Ali jedna pesma košta od pet hiljada evra pa naviše, spot takođe. Plus treba platiti bustovanje na Jutjubu, mislim da milion pregleda košta hiljadu evra, pa sad koliko ko hoće da plati. Ima dosta ulaganja, tako da od tih honorara na kraju pevačima ostane možda trećina dok sve plate.
Nadam se da poštuješ zakone i da ne voziš dvesta na sat?
- Konačno sam ostvario svoj san i sad vozim dvesta na sat, bukvalno (smeh). Sin i ja smo od BMW napravili pravu mašinu, sa 150 konja smo nabudžili da ima 165 i sad leti kao lud.
Pa ne možeš baš u Beogradu da voziš brzo, gužve su.
- Što? Pa vozim po šinama, obilazim sve redom.
A kad te policija zaustavi?
- Nemam ja problem s njima, stvarno. Skoro me zaustavila, rekao sam policajcu "ja imam pravo da vozim 200 na sat". Čovek je pao od smeha. A jednom sam im ponudio da ih provozam da se uvere da umem da vozim 200 u krivinu (smeh). Ma, znaju ljudi da se zezam.
Ivan Ercegovčević/ foto: Dragana Udovičić