U skoro svim delovima Srbije danas će vrednost UV zračenja biti vrlo visoka do ekstremno visoka, prognoze su Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ). Na skali od 0 do 11 plus, UV zračenje je danas u većini mesta 8, 9, 10,11 - u kategoriji vrlo visokih i ekstremno visokih zračenja.
Vrlo visok UV indeks danas imaju, između ostalih, Beograd, Valjevo, Sjenica, Sombor, Novi Sad, Palić, Loznica, Leskovac, dok će ekstremno visok nivo UV zračenja biti na Kopaoniku. Mnogi su se obradovali ovoj pojavi jer lekari kažu da visok nivo UV zračenja uništava virus korona. Međutim, treba biti oprezan jer ultraljubičasto zračenje šteti koži.
Dugi rukavi, šeširi, naočare za sunce, ali i zaštitne kreme neophodne su ovih dana kako bi se adekvatno zaštitili od sunca. Intenzivno izlaganje kože suncu može dovesti do ozbiljnih opekotina, što može biti jedan od faktora rizika za nastanak melanoma - karcinoma kože.
Dermatolog Nevenka Dokmanović kaže da su za kožu, osim UV-A, UV-B zračenja naročto štetno infracrveno zračenje (IR-A) koji prodiru kroz sve slojeve kože i tako utiču na strukture potkožnog tkiva.
"Infracrveni zraci oštećuju neke od najvažnijih ćelija naše kože. Na prvom mestu fibroblasti, ćelije odgovorne za proizvodnju kolagena i elastina, supstanci koje daju mladost, jedrinu, čvrstinu i lepotu koži. Ove ćlije aktivno ucestvuju i u procesu zarastanja rana i svih regenerativnih procesa koji se svakodnevno odvijaju", objašnjava Dokmanović.
Zašita od šetnog sunčevog zračnja najvažija je kod dece i o tome roditelji treba posebno da vode računa. Dr Goran Vukomanović, pedijatar u Univerzitetskoj dečje klinici u Tiršvoj ističe da deca ukoliko nisu adekvatno zašićna tokom dugotrajnog boravka napolju, mogu dobiti opekotine.
Navodi da je naučno dokazano da opekotine od sunca u dečjem uzrastu, višstruko povećvaju šanse za dobijanje karcinoma kože u odraslom dobu. Sunčevi zraci su najjači u periodu od 11 do 16 sati pa je decu u ovom periodu potrebno skloniti sa sunca koliko god je to moguće. Krema za sunčanje se nanosi na sve delove kože desetak minuta pre izlaska na sunce. Za bebe i malu decu obično je potrebno ponovno mazanje kože na svakih sat vremena.
"Potrebno je da se koriste preparati koji imaju dokazanu efikasnost u sprovedenim studijama, jer korišćenje krema koje nisu proverene može da dovede do opekotina i oštećenja kože. Treba obratiti pažnju da odabrana krema obavezno ima zaštitu i od infra crvenog IR-A zračenja, a ne samo od UV-B i UV-A zraka. Idealno bi bilo da odabrana krema štiti takozvanim inovativnim organskim filterima", objasnio je dr Vukomanović.
Ne treba zaboraviti da je sunce neophodno i za sintezu vitamina D u našem organizmu. Ovo je jedini vitamin koji telo samo sintetiše i to upravo u koži, pod dejstvom sunca. On je neophodan za jake kosti, a njegov nedostatak izaziva različita oboljenja.
(Kurir.rs/Tanjug)