Rusija i Kina su prošle nedelje iskoristile neizvesnu i nepredvidljivu situaciju koju je stvorio Tramp da postave svetski poredak na nove osnove. Nije izvesno da li će sledeći američki predsednik moći da poništi posledice najnovijih događaja, koji su omogućili predsednicima Vladimiru Putinu i Si Đinpingu da još više učvrste kontrolu kod kuće i vladaju još agresivnije.
Nije slučajno što su Putin i Si zapeli da sprovedu ciljeve do kojih im je stalo baš u trenutku kada ističe prvi, a možda i jedini, mandat američkog predsednika, piše Si-En-En.
Prošle nedelje, referendum o ustavnim promenama omogućio je Putinu da doživotno vlada, a kineski predsednik Si je, podjednako beskrupulozno, preuzeo kontrolu nad Hongkongom posredstvom novog nacionalnog zakona o bezbednosti i upozorio američke saveznike Kanadu, Australiju i Veliku Britaniju da se ne mešaju u kineske unutrašnje poslove.
I jedan, i drugi očigledno smatraju da SAD nemaju niti volje niti istrajnosti da se suprotstave, a Bela kuća je to potvrdila time što se strogo pazila da nedvosmisleno reaguje na tvrdnje da je Rusija platila talibanima da ubijaju američke vojnike u Avganistanu, što ruska ambasada u Vašingtonu i talibani poriču.
Dejvid Ignašes napisao je u “Vašington postu” da je ovo Putinova “osveta”. On je uveren da su SAD uništile njegovu bivšu državu Sovjetski Savez i želi da vidi kako SAD pate. “Ima dovoljno vremena da se dalje sveti”, napisao je on.
Bilo da je reč o Putinovoj osveti, ili Sijevoj odluci da krši i postepeno eliminiše Sporazum o Hongkongu potpisan s Velikom Britanijom 1984, i jedan i drugi očigledno smatraju da je sada zgodna prilika za to.
Pre tri godine, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov posetio je Trampa u Ovalnoj samo dan nakon što je on smenio Džejmsa Komija sa položaja direktora FBI. Komi je vodio istragu zbog sumnje da se Rusija mešala u američke izbore.
Dva meseca kasnije Tramp se sastao s Putinom na marginama samita G20. Bela kuća je taj susret oglasila na sva zvona kao veliki uspeh, zbog izdejstvovanog sporazuma o prekidu vatre u Siriji. Rusija je cinično iskoristila sporazum da zamrzne konflikt, omogućavajući Asadovom režimu, koji podržava, da ponovo osvaja jednu po jednu teritoriju koju su držali pobunjenici.
Tramp je mogao da se pobuni, raskine sporazum i osmisli novu američku politiku prema Siriji, koja bi ograničila rastući uticaj Rusije na Bliskom istoku, ali je naseo na laž, piše Si-en-en.
Sijevo iskustvo s Trampom je drugačije. Upleten u trgovinski rat, morao je da proceni šta Tramp stvarno misli o pitanjima koja se tiču novca, ljudskih prava (Ujguri), Hongkonga, i zaustavljanja uspona sledeće svetske supersile.
Na poslovnoj večeri u Pekingu pre dve godine, novinar Si-en-ena sedeo je pored bivšeg kineskog ambasadora. Trgovina je upravo krenula uzlaznoj linijom, ali carine na solarne panele, mašine za veš, čelik, soju i alumunijum bile su na granici onoga što je Kina bila spremna da podnese.
Diplomata, koji je dugo žive u Evropi, rekao je tada jasno i glasno da Tramp namerno sprečava Kinu da zauzme mesto koje joj pripada u svetu, kada je u pitanju haj-tek ekonomija.
- Mogu da zamislim šta bi rekao sadam kada Trampova administracija nastoji da ubedi saveznike da ne dozvole ulazak Huavejove 5G tehnologije u njihove digitalne tokove – kaže novinar Nik Robertson.
Ti saveznici, međutim, nisu spremni da kažu "ne", delom zbog kineskog ekonomskog uticaja, ali i zbog toga što su njihovi odnosi sa SAD narušeni.
Nemačka kancelarka Angela Merkel, takoreći je odbacila Trampovu taktiku prema Kini, ocenjujući da “samo zajedno 27 članica EU zajedno imaju dovoljnu težinu da postignu ambiciozne sporazume sa Kinom”.
Pitanje o kome će istoričari verovatno raspravljati u budućnosti nije da li je Tramp kao predsednik uticao na Putinovu I Sijeve odluke, već koliko su njegove zablude promenile svet u njihovu korist, zaključuje Robertson.
Kurir.rs/Blic