Kukasti krstovi po zidovima policijskih akademija, tajni arsenali oružja, preteća pisma... U nemačkoj policiji ima ekstremnih desničara i rasista, samo je pitanje - koliko. Do sada se na taj problem žmurilo.
Počinilac sebe naziva "SS-Obersturmbannführer", dakle "stariji vođa jurišnog odreda". Čin koji je postojao u Šucštafelu (SS), nacističkoj paravojnoj organizaciji u vreme Adolfa Hitlera, zloslutno podseća na Holokaust, teror i smrt.
Nedavno je nemačka kabaretistkinja Idil Bajdar dobila pretnju smrću potpisanu sa "SS-Obersturmbannführer". Bajdar je omiljena kabaretistkinja, koja u nastupima secira svakodnevni rasizam protiv doseljenika i pokreće milione Nemaca da se nasmeju, ali i da promisle o rasizmu.
Pismo je mnogo više od neprijatnosti ili pretnje jednoj umetnici. Jer trag vodi direktno u nemačku policiju. Preteće pismo je sadržalo lične podatke Idil Bajdar iz policijske datoteke kojoj se pristupilo iz policije pokrajine Hesen.
Bajdar je o tome saznala iz novina.
"Čudnovato je da mi se niko iz policije nije javio da kaže da imaju stvar pod kontrolom, da ne treba da brinem. Osećam da sam ostavljena sama, da policiju nije briga", rekla je ona berlinskom listu Tagescajtung.
Pre dve godine je više levičarskih političara dobilo slična preteća pisma - i njihovim podacima je pristupano sa policijskog računara u Hesenu.
Državno tužilaštvo vodi istragu. Predsednik hesenske policije je podneo ostavku. Ministar unutrašnjih poslova pokrajine Peter Bojt (CDU) nalazi se pod velikim pritiskom. On kaže da se ne može isključiti mogućnost da u hesenskoj policiji deluje desničarska mreža - to sada treba da ispitaju specijalni istražitelji.
Materija je eksplozivna. Jer, pitanje nije samo da li u nemačkoj policiji postoji strukturni rasizam, već da li postoje i ekstremističke desničarske mreže koje podrivaju policiju?
"U nemačkoj policiji nema strukturnog rasizma", kaže nam Jerg Radek, zamenik šefa uticajnog Sindikata policije. Rasistički i ekstremistički ispadi su pojedinačnui slučajevi, smatra Radek, i njih treba da ispita pravosuđe.
Premda veći i uticajniji deo nemačke političke scene ima sličan pogled na stvar, masovni protesti u Sjedinjenim Državama povećali su pritisak i na nemačku policiju da se preispita.
Poduža je lista onoga što Radek naziva "pojedinačnim ispadima". Na severu Nemačke je jedan službenik kriminalističke policije pokrenuo grupu za dopisivanje u kojoj su sastavljani "spiskovi neprijatelja" sa imenima hiljada političara, novinara i aktivista. U policijskoj raciji su kod pripadnika te neformalne grupe nađene puške, šok-bombe i 50.000 metaka. Navodno su u grupi, osim policajaca, bili i neki vojnici.
U policijskim akademijama Berlina i Brandenburga često se po zidovima pronalaze iscrtani kukasti krstovi i islamofobne parole.
Istrage spektakularnih zločina, poput serije ubistava koju je izvela neonacistička trojka NSU, redovno su otkrivale da je policija "slepa na desno oko". Jer, najpre se sumnjalo da se migranti ubijaju međusobno umesto da se ubice traže u miljeu desnih ekstremista. Anketni odbori u parlamentima i pozivi da se stvari promene izgleda da ništa nisu doneli.
"U državnim institucijama postoji veoma usko razumevanje pojma rasizma", kaže nam Tahir Dela iz Inicijative crnih ljudi u Nemačkoj. "Oni misle da je rasista samo onaj ko to prizna. Institucije ne prepoznaju ukotvljeni rasizam."
U Nemačkoj nema proverenih brojki koje bi pokazale koliko su rasističke i desničarske tendencije prisutne u policiji. Nedavno je ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer (CSU) odbio da se načini studija o tome da li policija sprovodi rutinske kontrole građana sortirajući ih po boji kože (Racial Profiling). I to iako je takvu studiju Nemačkoj preporučio Savet Evrope.
"Rasističko policijsko nasilje može voditi smrtnim slučajevima. To važi i za SAD i za Nemačku - bez obzira na razlike dve zemlje. Ne može biti poboljšanja ukoliko se ne rasvetle institucionalni problemi", kaže Dela.
Takvo ponašanje, prema oceni stručnjaka za policiju Rafaela Bera, upravo "lošim policajcima" daje osećaj da su u pravu i da je njihovo mišljenje vladajuće. "Onda su spremniji da izgovore stvari koje su ranije tajili. To vidim i kod studenata policijske akademije. Komentari postaju bezobrazniji i rigidniji", piše Ber u tekstu za nedeljnik Špigel.
Doduše, nije da ministar policije Zehofer negira desničarski ekstremizam. Prošle sedmice je, predstavljajući izveštaj Zavoda za zaštitu ustavnog poretka, govorio o porastu antisemitizma, desničarskog ekstremizma i rasizma u Nemačkoj. Zehofer je desničarski ekstremizam označio najvećom pretnjom po bezbednost Nemačke, većom od islamskog fundamentalizma ili levog ekstremizma.
No kada je u pitanju policija, stvar se ne pomera sa mrtve tačke.
Kurir.rs/DW