Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u Briselu učestvovao na trilateralnom sastanku delegacija Beograda, Prištine i EU.
Sastanak je završen oko 19.30.
Važna pitanja smo pokrenuli danas u Briselu, ali biće teško, jer ne razgovaramo samo sa Prištinom, već i sa Briselom i sa najmoćnijim zemljama koje su priznale Kosovo, izjavio je večeras predsednik Srbije Aleksandar Vučić posle sastanka u okviru dijaloga Breograda i Prištine u Briselu.
"Dobro smo se pripremili za sastanak, dobro smo ga vodili i na najbolji način zastupali interese Srbije", preneo je Vučić novinarima nakon sastanka u Briselu.
Ponovio je da od srede slede razgovori na tehničkom nivou, a da će se od septembra otvoriti i neke druge teme, poput najtežeg pitanja - imovine.
"Tražio sam i Zajednicu srpskih opština... Videćemo kada će to doći na dnevni red", rekao je Vučić.
On je ponovio da razgovori koje Beograd vodi u Briselu nisu nimalo laki.
"Teško je, ali nismo ni očekivali da nam bude lako u Briselu", rekao je Vučić.
Vučić je rekao da je razgovarano o nestalim i interno raseljenim osobama, kao i ekonomiji.
Srbija je, kaže, stavila do znanja da nikada neće štititi bilo koga i da zbog porodica koje su izgubili bližnje želi da budu pronađena mesta gde su sahranjeni.
On je preneo da se kao nestale osobe vodi 1.643, odnosno 1.644 osobe, od kojih su 570 Srbi.
"Rekli smo da želimo da odgovorimo na sve zahteve Albanaca, da pokažu mesto na mapi gde god im se čini da bi mogli biti, da smo spremni zajedno sa njima i EU da potražimo dalii nešto ima ili ne. Ali smo tražili isto pravo za nas jer nismo imali pristpa do sada lokacijama na Kosovu, kao što su Košare, Istok i druga mesta", rekao je on.
Vučić je kazao da će se razgovor na tu temu nastaviti iduće sredne na tehničkom nivou, a da će potom biti pokušano da se pronađe politički konsenzus.
"Suština je da su Albanci tražili da se otvore sve vojne i policijske arhive, ali smo rekli da moraju da otvore arhive takozvane OVK, da bismo mogli da vidimo gde su ubijani Srbi i drugi nealbanski živalj", objasnio je on.
"Kako smo to izgovorili kao da smo tražili da naselimo celu zemlju na Merkuru ili Veneru za sedam dana", konstatovao je Vučić.
Rekao je da su dugovoren principi, a jedan je da će se raditi zajednički sa Crkvenim krstom, prihvatiti pravila i iskazati politička volja za potragom za nestalim licima.
Kada je reč o interno raseljenima rekao je da ih ima oko 220.000, od kojih su 177.000 Srbi."Nikada nije postojao ratni konflikt kao na Kosovu da se samo 1,9 odsto stanovništva vratilo na ognjišta. Nadamo se da ćemo naći rešenje za ovo pitanje", rekao je on.
Vučić je podvukao da onima koji žele da se vrate mora biti garantovana bezbednost i sigurnost.
Predsednik Srbije je ponovio da Beograd i Priština imaju dijametralno suprotne zahteve.
"Ne možete pobeći od onoga što je potpisano i na tome ćemo nastaviti da insistiramo", rekao je Vučić.
On je istakao da je Srbija bila ozbiljna i odgovorna i da se to videlo tokom dijaloga.
"Mi smo došli da napravimo napredak, a sad neka Evropljani procenjuju kako i na koji način je druga strana tome pristupila", rekao je Vučić.
Vučić je preneo je da je jedna od tema bila i ekonomija, te ukazao da je potrebno da se dođe do trgovinskog sporazuma, koji bi bio dobar za obe strane, i za Beorgad i za Prištinu.
"Nisam siguran da su svi razumeli da treba da se razgovara o ekonomiji, neki su došli da pričaju o ratnoj odšteti... Odbio sam to i rekao da nema smisla da o tome razgovaramo", preneo je Vučić.
Kako kaže, Beograd se zalaže za ukidanje svih barijera, ali da niko ne može da nameće da moramo da primamo nešto sa prečatom i natpisom "Republika Kosovo", koju ne priznajemo.
"Da nađemo nešto... da napravimo trgovinski sporazum dobar i za jedne i za druge. Imamo ša da ponudimo, nadam se da i Priština ima šta nama da ponudi i verujem da to može da bude u korist pravljenja dobrog okruženja", rekao je Vučić.
NAJVAŽNIJE IZ OBRAĆANJA PREDSEDNIKA:
"Najteže će biti pitanje imovine, to je na dnevnom redu u septembru".
"Tražio sam zajednicu srpskih opština".
"Biće teško, jer mi ne pregovaramo sa samo Albancima, već i sa EU i najmoćnijim evropskim zemljama".
"Albanci su temu ekonomije shvatili kao pitanje ratne odštete, što smo mi odbili da razgovaramo, a interes nam je da napravimo što više sporazuma o saradnji u ekonomiji".
"Albanci su tražili da otvorimo policijske arhive, a mi smo zauzvrat tražili da onda oni otvore arhive OVK".
"Razgovori o nestalima i raseljenima nastavljaju se sledeće srede na tehničkom niovu".
Delegaciju Prištine predvodio je premijer privremenih kosovskih institucija Avdulah Hoti, kome je to bio prvi put u ulozi glavnog pregovarača albanske strane u dijalogu Beograda i Prištine.
EU posrednici u dijalogu su šef diplomatije EU Žosep Borel i specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ranije danas, pre trilateranog sastanka, razgovarao sa evropskim komesarom za proširenje Oliverom Varhejijem, kao i Žosepom Borelom i Miroslavom Lajčakom.
Varheji je na Tviteru napisao da je imao dobar sastanak sa Vučićem o reformama koje Srbija mora da obavi na putu ka EU, borbi protiv kovida-19 i investicionom samitu Evropske komisije koji će se održti na jesen, kao i o regionalnoj saradnji.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel obavio je na Tviteru da "posle sastanaka sa predsednikom (Srbije Aleksandrom) Vučićem i premijerom (Kosova Avdulahom) Hotijem pozdravlja obnavljanje dijaloga Beograda i Prištine i privrženost obe strane tom važnom procesu".
(Kurir.rs)