SUBOTICA - Pozitivne ljude voli ceo svet, jer šalju pobedničke poruke. To nije mudrost pojedinca, već mnogih generacija
Takva je i mlada Subotičanka Slavka Antić, koja je u vreme pandemije, svojom idejom "Pozdrav s mog prozora" na Fejsbuku "privolela" 60.000 pratilaca iz 140 zemalja za samo tri meseca.
"Cilj naše grupe je bio da u doba karantina i pandemije virusa Covid-19 zbližimo ljude u svetu. Otvorila sam na Fejsbuku grupu 'Pozdrav s mog prozora', ne sluteći da će za samo tri meseca desetine hiljada korisnika da se uključi i da nas zaprati. Kontaktirala sam i dugogodišnju prijateljicu Ivu Hafner, odmah se uključila, pa smo u najtežim danima izolacije vodile ljude u virtuelne šetnje, od Aljaske do Australije, afričkih destinacija, Kariba... Nismo ni pomislile da ćemo imati armiju ljudi koja nas je podržala", kaže Slavka Antić za Kurir .
Dok su ljudi boravili u svojim domovima, u izolaciji, zbog korone, u kojoj su mnogi i danas, Slavka je još tokom proleća, sa nekoliko mladih kreativnih prijatelja pomislila kako bi bilo lepo gledati predele i destinacije po svetu, dok ste zatvoreni u četiri zida.
"Godinama sam radila u turizmu, pa nije čudo da su mi bliske takve ideje. Sada je ta želja za putovanjem dodatno pojačana, a pomisao da na taj virtuelan način ujedinimo mnoge ljude u raznim krajevima sveta, koji se ne znaju, ali prepoznaju našu viziju, zaokružili smo idejom o zajedništvu, koje će nam i individualno dati snagu da pokažemo da možemo biti zajedno, bez obzira ko se na kom kontinentu nalazi. Odluka je 'pala' da putem društvenih mreža odemo na drugi kraj planete. Pokrenuli smo grupu 'Pozdrav s mog prozora', a rezultat je bio da je naša vizija oživela, da je pogled s prozora fantastičan doživljaj", prenosi Slavka utisak o svojoj originalnoj akciji.
Više od 60.000 korisnika iz 140 zemalja sveta, trenutno je u toj grupu, kaže Slavka i dodaje da je postavljeno više od15.000 fotografija. Grupu čine volonteri koji rade i po 16 sati dnevno. Bez Slavke i Dragane iz Subotice, Kristine Pšenice iz Minhena, Ive iz Zadra, Miljana iz Beča, Damira iz Arnhema i Gorana iz Poreča ne bi bilo svega ovoga.
"Nismo ni u snu očekivali takav odziv. Stizale su nam i fotografije sa brodova, sa pučine mora i okeana, ma sa svih meridijana. Ljudi su počeli da komuniciraju međusobno, da se upoznaju, sklapaju prijateljstva. Spajao ih je virtuelni turizam. Širili su pozitivnu energiju, delili fotografije, podržavali jedni druge, sklapana drugarstva onih koji su u SAD sa onima u Francuskoj, Grčkoj", priča Slavka.
Tako snažan odjek ideje nekoliko mladih ljudi naveo ih je da, kada to bude moguće, organizuju i prvi susret grupe u Geteborgu u Švedskoj, a Slavka bi želela da se to dogodi i u Srbiji, odnosno u Subotici, odakle je sve krenulo.
Ljudi šalju fotografije iz prirode, mesta koja vole, prelepih pogleda s prozora mesta u kojima borave, od malih provincija do velegradskih destinacija. Slavka sada već razmišlja da napiše knjigu, organizuje izložbe, o iskustvima koja su okupila ogroman broj ljudi iz sveta, pokazavši da dobre, pozitivne ideje mogu da menjaju svet, donesu rezulate grupi, pojedincu, zajednici.
"Da ne bi palo u zaborav ovo iskustvo na društvenim mrežama, da ostane dublji trag za druge generacije, razmišljamo da prikupimo još donacije za dobrotvorne akcije, za ljude kojima bismo mogli da pomognemo i konkretno, a ne samo virtuelno", zaključuje Slavka.
N.H.