Oboleli se skida s mehaničke ventilacije kad pluća mogu da samostalno preuzmu funkciju, pacijent se ne zamara i frekvencija srca mu je normalna
Teška klinička slika podrazumeva da se stanje pacijenta toliko pogoršalo da on ne može više normalno da diše svojim plućima i obezbedi dovoljnu količinu kiseonika u organizmu.
Vidovi ventilacije
Tada stanje postaje kritično i neophodno je primeniti neki vid mehaničke ventilacije, kaže dr Nebojša Lađević, direktor Centra za anesteziologiju KC Srbije.
- Moramo da pomognemo, nekad su u pitanju sekunde kad u bolnicu stigne pacijent u teškom stanju. Vidovi mehaničke ventilacije mogu biti i povećan protok kiseonika, haj-flou, neinvazivna ventilacija ili intubacija i sam respirator, odnosno kako mi to stručno kažemo, ventilator. Mi moramo da dovedemo pre svega do ozdravljenja pluća u tolikoj meri da ona mogu samostalno da preuzmu funkciju i bez pomoći aparata ostvaruju dovoljnu količinu kiseonika u krvi - rekao je dr Lađević za TV Prva i pojasnio:
- To znači da se nakon skidanja s respiratora pacijent ne zamara, da je frekvencija srca normalna, da ne oseća gušenje - da ga dovedemo do izlečenja kad pluća mogu da preuzmu samostalnu funkciju. Tada postepeno odvajamo pacijenta od mehaničke ventilacije i konačno skidamo kad zadovolji perifernu saturaciju kiseonika na sobnom vazduhu od 21 odsto.
Prema njegovim rečima, respirator će pomoći sigurno u dopremanju dovoljne količine kiseonika.
Multiorganska bolest
- Ali to ne zavisi samo od bolesti pluća, već od svih organa. Kovid 19 je ipak multiorganska bolest, koja zahvata druge organe, opterećuje rad srca, bubrega i hematološkog sistema. Koliko dugo pacijent ostaje na respiratoru zavisi od težine bolesti. Kod nekoga uspemo za sedam dana da rešimo taj problem, posebno ako je pacijent došao na vreme. Kod težih formi, gde se razvija tzv. citokinska oluja i dolazi do jakog imunog odgovora u plućima, imamo pacijente koji su po 30 dana na respiratoru, pa se uspešno oporave - zaključio je dr Lađević.
Kurir.rs/ J. Pronić Foto: privatna arhiva