U sredu, 22. jula, navršava se 10 godina od nestanka osnovca Đorđa Andrejića (13) iz Majilovca kod Velikog Gradišta, čija sudbina do danas nije rasvetlila.
Ovim slučajem više se ne bave ni policija, ni pravosuđe, pa se ne zna da li je dečak otet ili ubijen. Pod optužbom da je ubila sina udarcem držalje motike u vrat, 24. jula 2010. godine uhapšena je dečakova majka Marina Andrejić (50).
Ona se pred sudom branila da je Đorđe nestao dok su pokušavali da pronađu put kojim bi se sa njive vratili kući.
Dečakovo telo nije nađeno ni nakon opsežnih potraga, da bi tek u novembru 2010. godine lovci našli lobanju za koju je Viši sud smatrao da pripada dečaku. Međutim, veštaci su rekli da to nije sigurno, jer je oprana u izbeljivaču, što se radi kad želi da se uništi DNK.
Oni su naveli i da je lobanja doneta sa neke druge lokacije i ostavljena na mestu na kojem je pronađena. Za ubistvo dečaka, Marina je pred Višim sudom u Požarevcu dva puta osuđena na 20 godina, ali ju je Apelacioni sud u Beogradu oslobodio, usled nedostatka dokaza.
Zbog 703 dana provedena u nezakonitom pritvoru, Marina je od države dobila samo dva miliona dinara odštete, umesto 17 miliona, koliko je tražila.
"Praksa je da se u takvim slučajevima dosuđuje 100 evra za dan pritvora, a Marini je dosuđeno svega 2.000 dinara. Zbog toga smo podneli žalbu Ustavnom sudu i odgovor čekamo već dve i po godine. Ukoliko nam žalba bude odbijena, obratićemo se sudu u Strazburu", kaže Marinin advokat Srbislav Stojanović.
Dok traje pravna borba za odštetu, za to vreme nema pomaka u rasvetljavanju sudbine nestalog dečaka. Neki građani koji su pratili istragu i suđenja, smatraju da je umešana treća osoba, koja je tuđu lobanju oprala u izbeljivaču i podmetnula. Neki sumnjaju i da je Marina videla otmicu deteta, ali joj je zaprećeno da ćuti, da joj ne strada i mlađe dete.
Njen advokat pretpostavlja da je Đorđe žrtva trgovaca organima, jer je to u svetu unosan biznis. U svakom slučaju, sudbina dečaka ostaje u domenu nagađanja, jer se potragom za njim odavno više niko ne bavi.
Tokom suđenja, Marinin branilac je tražio da se vilica na nađenoj lobanji uporedi sa dečakovim zubnim kartonom, što bi nepobitno utvrdilo da li je lobanja njegova ili nije, ali je Viši sud to odbio.
"Nađena lobanja i dalje se nalazi u depou Višeg suda u Požarevcu, jer Marina odbija da je preuzme i sahrani, pošto smatra da ne pripada njenom sinu", kaže advokat Stojanović.
Za vreme Marininog pritvora, preminuo joj je suprug, a starateljstvo nad maloletnom ćerkom dobila je svekrva. Kasnije je i svekrva preminula, pa se o devojčici brinula Marina. Ćerka se, u međuvremenu, udala, a Marina je otišla u Novi Pazar da radi, jer ovde nije uspevala da se zaposli, zbog podozrenja sredine.
(Kurir.rs/Novosti)