Stranice istorije su ispisane pre 51 godinu kada su dva Amerikanca, Nil Armstrong i Edvin Baz Oldrin, sleteli na Mesec i prošetali Zemljinim satelitom.
Tog 20. jula 1969. godine u 22.56 sati po istočnom vremenu, dok je 600 miliona ljudi širom sveta gledalo na televiziji neverovatan podvig, Armstrong je zakoračio je na površinu Meseca i izgovorio čuvenu rečenicu "Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo".
Sletanje na Mesec jedno je od najvažnijih obeležja ljudske civilizacije, a njegov značaj i danas se ističe. Međutim, čini se da nijedan drugi događaj nije izazvao toliko kontroverzi i teorija zavere, a više od pola veka kasnije on se često ističe kao jedna od najvećih svetskih prevara.
Slike astronauta na Mesecu su svima urezane u sećanje, međutim, skeptici se pitaju ko je snimio te fotografije, ako su samo njih dvojica bila na Mesecu.
Te fotografije su izazvale veliki broj kontroverzi jer je očigledno da snimatelj nije bio sa njima. Sve je snimljeno kamerama koje su bile u odelima astronauta, kao i na samoj letelici koja je sletela na Mesec.
Iako je ovaj događaj i dalje veoma popularan kako u naučnom svetu, tako i u pop kulturi, nekoliko interesantnih činjenica o misiji i dalje ostaje relativno nepoznato.
Podsetimo se nekoliko zanimljivosti:
1. Armstrong je sa sobom poneo parče drveta
Prvi zabeleženi let izvela su braća Rajt 1903. godine, 66 godina pre prvog sletanja na Mesec. Zbog toga je Armstrong mislio da treba da ponese sa sobom parče drveta sa pionirskog aviona, kao i komad tkanine kako bi simbolizovao veliki napredak u avijaciji.
2. Poslata su 3 astronauta
Većina ljudi misli da su u misiji Apolo 11 bila samo dva astronauta, Nil Armstrong i Baz Oldrin, od kojih je prvi daleko poznatiji. Iako je tačno da je modul koji je pristao na Mesec nosio samo dva astronauta, bilo ih je tri, kada su napustili svemirski centar Kenedi na Floridi, 16. jula 1969. Kada je letelica stigla na Mesec, jedan modul je ostao u orbiti oko Meseca a u njemu je bio treći astronaut Majkl Kolins. Iako Kolins nije osetio svu slavu spuštanja na Mesec, ova misija ne bi bila uspešna bez njega.
3. Nikson imao spremljen govor u slučaju katastrofe
U trenutku lansiranja, uspeh misije nije nije bio toliko zagarantovan. Predsednik Ričard Nikson je čak imao spremljen govor u slučaju katastrofe.
4. Na površini su bili skoro ceo dan
Period proveden van svemirske letelice, (van granica Zemljine atmosfere) poznat je kao EVA (extra-vehicular activity), što bi u prevodu značilo aktivnosti izvan svemirskog broda. Zbog mnogih eksperimenata koje su astronauti sproveli na Mesecu, ukupna EVA trajala je 21 sat i 36 minuta.
5. Posle povratka na Zemlju bili su u karantinu
Posle sletanja na Zemlju, tri astronauta su odmah odvedena u karantin, gde su proveli 21 dan. Razlog ove čudne akcije je bio sprečavanje kontaminacije bilo kakvim mikroorganizmima koje je nosila posada sa Meseca, jer su se vratili sa neistražene teritorije.
6. Na površini Meseca su ostavili fotografije i druge "suvenire"
Astronauti su na Mesecu ostavili nekoliko predmeta, uključujući fotografije ljudi i audio-snimke na nekoliko različitih jezika koji predstavljaju globalni značaj misije. Pored toga, ostavili su medaljone sa imenima tri astronauta koja su poginula u Apolu 1 na lansirnoj podlozi, kao i dva kosmonauta koja su nastradala u sličnoj nesreći.
7. U trenutku sletanja imali su goriva za još 25 sekundi
Pre početka misije, postojala je jasna lokacija sletanja. Međutim, kada je letelica počela da sleće, primećeno je da je lokacija ispunjena stenama i znali su da će sletanje biti opasno. Zbog toga je Armstrong počeo ručno da upravlja sondom, koja je uključivala skakanje preko opasnog predela, a ova odluka značila je i veću potrošnju goriva. Postojala je određena granica potrošnje goriva, posle čega bi letelica počela automatsko prekidanje sletanja. Sleteli su 25 sekundi pre nego što su stigli do ove tačke.
8. TV prenos pratilo 600 miliona ljudi
Danima pre početka misije, mediji su pisali o ovom događaju, što je zainteresovalo ljude širom sveta. Sletanje je tako gledalo čak 600 miliona ljudi, što je bio rekord u to vreme.
9. Gde su zvezde?
Jednu od tvrdnji koju iznose teoretičari zavere jeste da na površini Meseca nije bilo zvezda. To je zbog toga što je Mesec veoma svetao, reflektujući mnogo Sunčevog svetla. Na fotografijama sletanja na Mesec Apola 11 nema zvezda jer kamera nije mogla da ih snimi.
11. Studijska svetla
Mnogi smatraju da je sve snimljeno u studiju. "Hajde da se vratimo korak unazad. NASA će pustiti fotografiju na kojoj se vide studijska svetla? Čudna svetla na slici su jednostavno objektivi rakete", rekao je Rodžer Launius iz nacionalnog muzeja avijacije.
Kurir.rs/CNN/Nacionalna geografija