INTERVJU, DR IVAN PALIBRK OTKRIVA KLJUČNI MOMENAT LEČENJA: Kada se bolesnikovo stanje poboljšava TAD JE NAJOPASNIJE!
Osnovna bolest oštećuje pluća, ako se respirator pravilno koristi, od njega nema posledica. Najteže je kad se čini da je bolesnikovo stanje počelo da se poboljšava i pokrećete proceduru za skidanje s respiratora, a on odjednom bude lošije i ubrzo umire
Klinička slika pacijenata obolelih od kovida 19 slična je kao u martu, s tim što sada ima puno mladih osoba, što nije bio slučaj u početku pandemije. Brzo pogoršanje nije karakteristika samo ovog talasa. Dešavalo se da sa obolelim razgovarate u jednom trenutku, a za dva sata već razmišljate da li ga intubirati ili ne. Napominjem da sada imamo i druge opcije umesto intubacije - različite vidove neinvazivne ventilacije. Tada bolesnik koristi posebnu masku, šlem ili nosnice i kroz njih mu se distribuira kiseonik u visokom procentu, pritisku, s velikim protokom. Tako se bolesniku pomaže da premosti krizu hipoksije na putu do ozdravljenja. Međutim, u nekim situacijama nije moguće dobiti dobar rezultat na ovaj način i onda se bolesnik intubira, sedira i priključi na aparat za mehaničku ventilaciju - kaže za Kurir dr Ivan Palibrk iz Centra za anesteziologiju i reanimatologiju, načelnik Odeljenja anestezije i reanimacije Klinike za digestivnu hirurgu KCS, jedan od lekara koji je organizovao rad anesteziologa u svim kovid centrima.
Da li zaista ima sve više mladih kojima je potreban respirator i zbog čega je tako?
- Uopšte ima više mladih osoba. Čini se da se srednja vrednost starosti obolelih pomerila za nekih četiri-pet godina ka mlađoj populaciji. Procentualno ne mogu reći da veći broj mladih zahteva mehaničku ventilaciju. Veći je broj obolelih i uvek jedan procenat zahteva i mehaničku ventilaciju. Zašto su mladi zastupljeniji? Mislim da je razlog to što se mladi kreću, aktivni su, imali su mature, apsolventske večeri, bave se sportom... Najveći broj ima blagu kliničku sliku.
Šta je vama kao lekaru, ali i kao čoveku, palo najteže od početka epidemije?
- Najteže je to što se ulaže ogroman rad, napor, žrtva, a vama umre pacijent. Jeste ovo teška bolest, ali nikoga ne predajemo bez teške borbe. Uslove, to jest oružje za ovu borbu imamo. Najteže je kad vam se čini da je bolesnikovo stanje počelo da se poboljšava i pokrećete proceduru za odvajanje, a on odjednom bude lošije i ubrzo umire. Ova bolest vam ne dozvoljava da se opustite i nadate dobrom ni minut.
Koliko obično pacijenti s koronom provode na respiratoru?
- Teško je to reći, obično oko 14 dana. Mada, ima slučajeva da je bolesnik bio svega dva dana na aparatu za mehaničku ventilaciju i potom uspešno odvojen. Verovatno je razlog za intubaciju bio neki drugi poremećaj (srce), koji je premošćen mehaničkom ventilacijom, a bolesnik je bio pozitivan na virus i bez simptoma.
Da li je nužno da nakon respiratora pacijentima pluća ostanu oštećena?
- Osnovna, kritična bolest dovodi do oštećenja pluća, ako se respirator pravilno koristi, tada nema posledica. U slučaju korone dešava se da je funkcija pluća očuvana, da bolesnik nije na mehaničkoj ventilaciji, a radiografski snimak pokazuje i dalje prisutna zasenčenja.
Svi govore već mesecima o respiratorima, a većina nije svesna da bez anesteziologa koji "zna šta radi" bi ta mašina bila potpuno beskorisna ili bi čak nanela više štete nego koristi?
- Kao i sve mašine, aparat za mehaničku ventilaciju - respirator je potpuno beskoristan ako nema osobe koja će rukovati njim. Nepravilna upotreba vodi ka povređivanju bolesnika, lošoj ventilaciji, oštečenju pluća. Pravilna upotreba vodi ka tome da bolesnikova pluća dobiju šansu da se oporave od bolesti i posle izvesnog vremena preuzmu svoju funkciju. Neki put je taj period kraći, a drugi put duži. Prema tome anesteziolog je taj koji po prirodi svog posla najbolje poznaje ovaj aparat.
Skafanderi
Odzvanja u ušima, vizir magli...
Za tri moja kratka poslovna silaska u crvenu zonu različitih bolnica u zaštitnom odelu, posle tačno dva minuta prestajala sam da dišem, čujem i mislim. Koliko je, zapravo, teško raditi u zaštitnoj opremi? - Da, tako je u početku. Svaki sledeći ulazak se malo lakše podnosi, ali nikad se ne naviknete i ne možete reći da je lako. Odzvanja vam u ušima, vizir magli i to vas nervira, da li maska naleže, sada je vrućina i znojite se... Zato se trudimo da našim lekarima to olakšamo koliko je moguće kraćim smenama, češćim pauzama, odmorima...
(Kurir.rs / Jelena Pronić)