Na današnji dan 1979. godine preminuo je jedan od najboljih, a po mnogima i najbolji mađarski fudbaler svih vremena, Šandor Kočiš.
Helsinki, 28. jul 1952, polufinale Olimpijskih igara. Mađarska je utakmicu protiv Švedske dobila 6:0, a Šandor Kočiš je zakoračio u legendu. U drugom poluvremenu na dva idealna nabacivanja vinuo se u nebeske visine i „iscepao“ mrežu Kala Svensona. Zlatna glava bila je rođena! Tamo među zvezdama proveo je čitavu karijeru, tamo je i ostao... Zauvek.
Životna priča jednog od najboljih mađarskih fudbalera bila je previše tužna, nije mogao da se izbori sa sudbinom koja ga nije milovala, te ga je od zvezda bacila pravo na muke koje nije imao snage da istrpi. Tim mukama je došao kraj 22. jula 1979. godine kada je Šandor Kočiš izvršio samoubistvo.
Manje poznato da je pre samoubistva koje je počinio u svojoj 49. godini oboleo od teških bolsti (leukemija i rak stomaka, zbog čega mu je amputirana noga).
Šandor Kočiš je poslednje dane proveo na klinici, na kojoj je čitao stihove malo poznatog Poljaka Galčinjskog o putujućoj glumici.
„Smrti se plašio i to nije krio, samo je želeo još jednom da poleti“, tako je glasilo prvo javljanje španskih medija ispred bolnice.
NEPONOVLJIVI GOLGETER
Kočiš najbolji strelac u istoriji fudbala, tačnije, golgeter s najboljim prosekom golova u reprezentativnom dresu od Drugog svetskog rata naovamo (68 utakmica/75 pogodaka/1,10), ispred Gerda Milera (62 utakmice/68 pogodaka/1,09). Takođe, jedini je igrač koji je sedam puta postigao het-trik igrajući za nacionalni tim! Na Svetskom prvenstvu u Švajcarskoj imao je prosek golova po meču 2,2, a u Honvedu, u kojem je proveo najveći deo karijere, dao je više golova nego što je odigrao utakmica – 153/145.
Mađarska je 23. maja 1954. pobedila Englesku u Budimpešti sa 7:1. Golove su dali Lantoš, Hidegkuti, Tot, Puškaš 2 i Kočiš 2. To je bila poslednja utakmica Mađarske pred Svetsko prvenstvo u Švajcarskoj. I 22. pobeda u nizu od 26. utakmica, uz četiri nerešena rezultata i gol razliku 107:27.
I nastavilo se na Svetskom prvenstvu: Koreja 9:0, Kočiš je dao tri gola, SR Nemačka 8:3, Kočiš je dao 4. gola, Brazil u četvrtfinalu 4:2, Kočiš je strelac dva gola, u polufinalu Urugvaj 4:2 i dva gola Kočiša u produžetku. Jedanaest golova na četiri utakmice Svetskog prvenstva. Kakav je to strašan prosek Šandora Kočiša.
U finalu protiv SR Nemačke Kočiš nije postigao gol i Mađarska je izgubila sa 3:2. Finale se igralo na Vandkorf stadionu u Bernu. Poslednju utakmicu u repretentaciji Kočiš je odigrao 14. oktobra protiv Austrije u Beču.
ZLATNA GLAVA
Zbog svoje sposobnosti u igri glavom Kočiš je od novinara dobio nadimak Zlatna glava. Svoju bogatu zbirku golova Kočiš nije ograničio na svoje matične klubove u Mađarskoj, Ferencvaroš i Honved, ali u to vreme Zlatna kopačka se nije dodeljivala (sa zvaničnim dodeljivanjem se počelo 1968.)
Kao igrač, Kočiš se penzionisao 1966. godine i otvorio je restoran Zlatna glava. Takođe je u periodu 1972-74 radio kao jedan od trenera u FK Barseloni i menadžer FK Herkules. Kočiševa trenerska karijera je bila kratkog veka.
(Kurir sport)