Iako u kalendaru nije obeležen kao crveno slovo, Crkva mu ipak daje veliki značaj i slavi ga kao - blagovesnika koji je učestvovao i najavljivao sve značajne događaje vezane za nastajanje hrišćanstva.
Sabor Arhangela Gavrila je ustanovljen na Svetoj gori u IX veku povodom javljanja arhangela Gavrila u keliji kod Kareje gde je prstom ispisao na kamenu pesmu Bogorodici.
Za sveca su vezni mnogobrojni običaji.
Svetom arhangelu Gavrilu je dobro da se mole nerotkinje, jer se veruje da on donosi "blage" i lepe vesti.
U narodu je praznik poznat i kao letnji Aranđelovdan za koji se vezuju običaji, prema kojima je, onim koji poštuju veru tog dana zabranjen skoro svaki rad.
U Bosni ga slave i kao "Volujskog sveca", sa čime se slažu i u Takovskom kraju, gde je po verovanju jednom seljaku, pojenjem grla na sedam izvora, izlečio bolješljivu stoku.
Arhanđeo Gavrilo je "živa sila bestelesna" i "jedan od sedmorice serafima" najbližih Božijem prestolu.
Učestvovao je u Božijem stvaranju sveta i u borbi protiv "palih" anđela, predvođenih samim zlom, Satanom.
Njegovu blagodetnu ulogu priznaju, praznuju i slave sve tri monoteističke religije – judeizam, hrišćanstvo i islam. Jevreji smatraju da Božiji glasnik poslan Danilu, Zahariji i Mariji, a hrišćani i muslimani veruju da je on prorekao rođenje Jovana Krstitelja i Isusa.
Arhagel Gavrilo je svedočanstvo o početku nastajanja Božije tvorevine preneo proroku Mojsiju javivši mu se u pustinji i poučivši ga kako da napiše Knjigu postanja. On je i onaj koji je najavio Zahariji rođenje Jovana Preteče Hristovog - Svetog Jovana Krstitelja.
(Kurir.rs)