"Ukoliko bosanski muslimani ne mogu da ubede bosanske Srbe da njihova budućnost leži u reintegraciji u BiH, nema smisla blokirati mirno razdvajanje zajedničke države, po čehoslovačkom modelu", navodi se u poverljivim dokumentima iz 1995. godine koje je objavila predsednička biblioteka Bila Klintona.
Kako prenose britanski mediji, dokumenti govore da je bivši šef Bele kuće uoči početka kampanje za izbore na kojima se borio za drugi mandat, a nekoliko meseci pre sklapanja Dejtonskog sporazuma, tražio od Vlade u Sarajevu 1995. godine da načini ustupke Srbima u BiH kako bi se okončao rat.
U transkriptima telefonskih razgovora Klintona sa svetskim liderima navodi se da je on ponavljao da je razočaran što snage bosanskih muslimana nisu uspele da sačuvaju Srebrenicu. U međuvremenu je glavni operativac za sprovođenje tajnog plana za okončanje rata u Bosni postao njegov savetnik za nacionalnu bezbednost Entoni Lejk.
Sprovođenje Klintonovog plana počelo je nekoliko nedelja pre pada Srebrenice i uključivalo je postizanje mirovnog sporazuma kojim bi Bosna bila podeljena na dva približno jednaka entiteta. Federacija muslimana i Hrvata trebalo je da dobije nešto manje od polovine države, dok bi Amerikanci razmotrili pritisak na muslimansku stranu da pristane da Srbi u Bosni u roku od dve do tri godine po okončanju rata održe referendum za izdvajanje iz BiH.
U slučaju da to propadne, plan je bio da se povuku mirovne snage UN, prekine embargo na isporuku oružja BiH i pruži vazdušna podrška muslimansko-hrvatskim snagama u borbi protiv Srba. Klintonov plan predviđao je da se prvo održe razgovori američke administracije sa predstavnicima Sarajeva, kako bi ih ubedili na ustupke posle pada Srebrenice, koji je uključivao mogućnost za izdvajanje RS iz BiH.
Dokumenti pokazuju da se neki članovi Klintonove administracije nisu slagali s planom. Dejvi Šefer, savetnik tadašnje ambasadorke pri UN, a kasnije državne sekretarke Medlin Olbrajt, napisao je da je to "vrlo klizav teren":
"Srbi su zauzeli veliki deo teritorije zahvaljujući etničkom čišćenju, a sada im omogućavamo demokratski referendum da to potvrde", naveo je Šefer.
Aleksander Veršbou, zadužen za Evropu u Savetu za nacionalnu bezbednost, naveo je da je strategija za izlazak iz rata bila rezultat kompromisa više američkih nivoa vlasti.
Inače, Klinton je reizabran za predsednika SAD 1996. godine. Klintonovi dokumenti, međutim, služe kao podsetnik koliko blizu su SAD bile da odustanu od Bosne, zaključuje britanski Gardijan.
Kurir.rs/Novosti.rs