BORBA za šumu

STRUKA PROTIV SEČE DRVEĆA! Investitor: Nećemo graditi u parku Košutnjak

Foto: fotobing

Građani se bune zbog uništavanja 30 ha šume i gradnje u prostoru nekadašnjeg „Avala filma“, a investitor poručuje da gradnje neće ni biti na mestu parka

Velika bura u javnosti digla se zbog navodnog planiranog uništavanja oko 30 hektara šume i zelenih površina u Košutnjaku, koji mnogi nazivaju „pluća Beograda“. I dok se brojni građani i predstavnici civilnog sektora bune zbog urbanizacije Košutnjaka i gradnje stambeno-poslovnog prostora u kompleksu nekadašnjeg „Avala filma“, investitor „Avala studios“ kaže za Kurir da se „u javnosti stvara pogrešan utisak da se projekat planira na javnom prostoru parka Košutnjak“, te da seča 30 hektara šume nikada nije bila u planu.

Foto: Screenshot
foto: Screenshot

Topčiderska reka

Projekat „Avala filmski park“, čiji je nosilac kompanija „Avala studios“, podrazumeva revitalizaciju postojećih i izgradnju novih filmskih studija i razvoj srpske kinematografije. Međutim, mnogi sugrađani se bune što elaborat za plan detaljne regulacije kompleksa „Avala filma“, pored ulaganja u filmske studije, podrazumeva, kako kažu, i da se na 86,8 hektara parka izgradi stambeno-poslovni kompleks od oko 650.000 kvadratnih metara.

Foto: Screenshot
foto: Screenshot

Prof. dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta, kaže za Kurir da uklanjanje šuma dovodi do brojnih posledica.

- Uklanjanje šumskih i drugih zelenih površina u urbanizovanim delovima Beograda dovodi do posledica kao što su povećana emisija gasova koji proizvode efekat staklene bašte, zatim do manje produkcije kiseonika, pojačavanja efekta „toplotnog“ ostrva, degradacije biološke raznovrsnosti, dehumanizacije gradskog prostora, ali i do povećanja potencijala za pojavu bujičnih poplava, pogotovo na slivu Topčiderske reke i susednih, manjih vodotokova - upozorava Ristić.

S druge strane, u kompaniji „Avala studios“ kažu za Kurir da je, pored ulaganju u studije, u planu „sveobuhvatno uređivanje trenutno zapuštenog i većim delom neprohodnog prostora između ulica Kneza Višeslava i Miloja Zakića“, koji je s druge strane Košutnjaka, na padini ka Ceraku.

Ukupno 70 hektara

- Beograđani treba da znaju da njihovo omiljeno izletište, šuma Košutnjak, trim i ski staza, kao i prostor za sankanje nemaju nikakve veze sa našim projektom i neće se na ovom prostoru ništa graditi. Sa „Zelenilom“ se priprema projekat koji podrazumeva analizu i popis zelenila koje se nalazi na prostoru predviđenom za „Avala filmski park“ i na osnovu te analize ćemo dalje postupati. Ono što sigurno znamo jeste da u okvirima naših 40 hektara želimo da sačuvamo vredni deo šume u celosti - poručili su u „Avala studiosu“ i dodali da iako je projekat u fazi planiranja, „odgovorno tvrde da neće seći 30 hektara šume i da im to nikada nije bila namera“.

U Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove Beograda nismo dobili odgovore na pitanja koja smo im uputili.

Poklon gradu

Škola i vrtići

U „Avala studiosu“ navode i da projekat podrazumeva izgradnju nove osnovne škole koju će pokloniti gradu, kao i dva nova vrtića:

- Sugrađani će dobiti najmodernije sportske terene, biciklističke staze... Najvredniji deo šume, koji je oko sedam hektara, ostaće u potpunosti sačuvan. Sve ostalo što planiramo da gradimo u okviru projekta „Avala filmski park“ uklapa se u prirodni prostor i okruženje u skladu sa najvišim standardima ekološkog urbanizma i pametne i održive gradnje, što je i obeležje Stanislava Fiale, svetski priznatog arhitekte i autora projekta - poručili su u „Avala studiosu“.

Plan na razmatranju

Radi se na regulisanju imovinskih odnosa

foto: Screenshot

Plan detaljne regulacije za kompleks „Avala filma“ još se razmatra, a rani javni uvid u elaborat završen je 13. jula. Planom je obuhvaćeno 86 hektara, dok je deo koji trenutno koristi „Avala studios“ oko 40 hektara: - Ovaj deo prostora obuhvaćen planom koji je pripremio Zavod za urbanizam nije bio regulisan. Na ovom prostoru su i javne institucije DIF, RTS, pravoslavna crkva, Kinoteka i drugi objekti. Prihvaćen je predlog Zavoda za urbanizam da obuhvat plana bude u cilju regulisanja svih imovinsko pravnih odnosa da bi se definisala jasna namena koja je u interesu Beograđana i samog grada, kažu u „Avala studiosu“.

Kurir.rs/Ružica Kantar Foto: