KONTROLA FINANSIJA, ORGANIZACIJA I POJEDINACA: Nije hajka na NVO i novinare, ispitivali smo i imovinu ministara

Screenshot Tanjug

Željko Radovanović, šef Uprave za sprečavanje pranja novca, kaže da nema selektivnog pristupa. Neki s liste pak tvrde da su na spisku zbog svog rada

Uprava za sprečavanje pranja novca (APML) nema selektivan pristup u svom radu, ispitivala je imovinu i račune i aktuelnih ministara, a rizik kod organizacija neprofitnog sektora procenjivan je i prošle godine i niko to nije ocenio kao hajku, ističe v. d. direktora te uprave Ministarstva finansija Željko Radovanović.

- Profesionalac sam i odgovorno radim svoj posao. Uprava za sprečavanje pranja novca je nekoliko meseci ispitivala imovinu i tekuće račune četiri aktuelna, odnosno aktivna ministra. Imam obavezu čuvanja tajne, a ukoliko me Skupština oslobodi, zaista nemam nikakav problem da obelodanim njihova imena. A ukoliko ministri nisu svete krave, zašto bi to bile nevladine organizacije - rekao je Radovanović.

Odgovor na prozivke

On je tako reagovao na negativne kritike koje su se pojavile u javnosti nakon što je objavljeno da je Uprava sastavila spisak medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja građana i od banaka zatražila uvid u sve njihove transakcije od 1. januara 2019. godine.

- Apsolutno ne postoji diskriminacija u radu Uprave za sprečavanje pranja novca. Ovakve aktivnosti Uprava je sprovodila i tokom prethodne godine. Čak 41 neprofitna organizacija bila je predmet nadzora radne grupe i niko takve aktivnosti nije ocenio kao hajku - rekao je on.

Spisak sadrži 20 ljudi i 37 organizacija ili udruženja.

Filip Plavčić 
foto: Filip Plavčić

Optužbe

Deo ljudi i organizacija sa spiska tvrdi da je ovo zastrašivanje i pritisak zbog njihovog rada, dok Milićeva, koja je takođe na listi, navodi da je ovakva akcija Uprave opravdana ako se sprovodi „po propisima Republike Srbije“.

- Ne vidimo to, ako je sprovedeno u skladu sa zakonom, kao pritisak na naš rad. CEAS posebno podseća na nalaze relevantnih međunarodnih tela: „Nevladine organizacije se takođe smatraju ‘subjektima rizika’ u okviru pranja novca kao front za terorističke organizacije koje prikupljaju i prenose sredstva ili kao legitimna preduzeća koja posredno podržavaju ciljeve terorističkih organizacija“ - navodi CEAS u saopštenju.

Kurir.rs/ K. V. Foto: Screenshot Tanjug