Nekoliko klanica i farmi u Nemačkoj nedavno su postale mesta širenja koronavirusa. Razlog su loši uslovi u kojima njihovi radnici rade i žive. Politika najavljuje pooštrene kontrole.
"Nikada više neću doći u Nemačku. Ni na odmor, ni u posetu. Bez troškova!" Marjana Kostea dva meseca je radila na seoskom imanju u Bavarskoj. I više nije mogla da izdrži. Neplaćeni prekovremeni sati. Prljavi smeštajni objekti. Nema zaštitnih mera protiv korone. "Nisam želela da prihvatim da nas osam spava u jednoj sobi, da osam ljudi deli jedno kupatilo, a 30 deli jednu kuhinju", izjavila je za DW ova sezonska radnica iz Rumunije.
U jednom mini busu sa osam mesta, 14 ili 15 ljudi bi se prevozilo na teren gde rade svako jutro, a uveče bi se vraćali „kući“, kaže ona. Pravila zaštite korone u Nemačkoj zapravo izgledaju sasvim drugačije - i trebalo bi ih primeniti i na sezonske radnike iz Istočne Evrope.
Kostea je samo jedan slučaj, poslednjih nedelja i meseci mnogi radnici iz Istočne Evrope sakupili su dovoljno hrabrosti da javno govore o nemogućim uslovima rada i života u nemačkim kompanijama - u mesnoj industriji, dobavljačima, sektoru nege, građevinarstvu ili poljoprivredi.
To je situacija koja je, kako priznaje federalni ministar rada Hubertus Hejl, odavno poznata: „Čini se da je korona povećala problem. Zbog nje vidimo i stvari koje ranije nisu bile u redu ", rekao je on na konferenciji za štampu u Berlinu.
A Alek B. govori o DV-u o tim "stvarima". Želi da ostane anoniman. On se plaši moguće represije. Dve godine je radio u fabrici u Toniesu, sa najvećim nemačkim proizvođačem mesa: „Ukrali su nam radno vreme. Umesto osam sati, plus pauze od 45 minuta, radili smo deset do 13 sati dnevno. A nakon toga ste gotovi, čak i mentalno. "
"Oni" su kompanije koje formalno zapošljavaju većinu radnika iz istočne Evrope. A Rumun Alek B. nije potpisao ugovor direktno sa Tonnies-om, već sa kompanijom koja "posreduje" za strane radnike. Bila je to spoljna kompanija koja je preuzela klanicu i jedan deo proizvodnje. Ti radnici nisu zaposleni pod istim uslovima kao zaposleni u klanici, već pod uslovima kooperanata. Odgovornost za radne uslove u konačnici snosi taj podizvođač - a ne nemački proizvođač mesa.
Većina tih ljudi zapravo nije plaćena na osnovu radnog vremena, već po unapred definisanom učinku. A ta količina posla se ne može obaviti u roku od osam sati. To je sistem eksploatacije, kaže Alek B. A ko protestira protiv tog sistema, brzo gubi posao - nemačka pravila poslovanja u tim uslovima ne važe, kaže nam Alek.
A korona zaštite praktično nema - preko 1.500 od 7.000 zaposlenih kompanije Tonnies u Rheda-Viedenbrucku testirano je pozitivno na COVID-19 početkom juna. Objavljeno je novo zaključavanje za ceo region Gutersloh. Čak i sada, Državno tužilaštvo istražuje Toniesa i brojne podizvođače - zbog sumnje da su prekršili Zakon o zaštiti od zaraznih bolesti.
Sistem kooperanata i posrednika, koji su često sunarodnici radnika iz Istočne Evrope, je poput netransparentne mreže koju je teško kontrolisati. Zar ne bi trebalo u socijalnoj državi poput Nemačke redovno nadgledati uslove pod kojima rade i uslove u kojima su ti ljudi smešteni? Teoretski da, kaže Marius Hanganu iz projekta „Faire Mobilitat“ („Poštena mobilnost“) za DV. Po rođenju je Rumun i savetuje sezonske radnike iz jugoistočne Evrope po nalogu krovne asocijacije nemačkih sindikata.
Nemačka carina, odnosno Institut za javno zdravlje, zadužen je za proveru ovih uslova, kaže Hanganu. Ali kontrole nisu uvek uspešne. Kao primer on navodi Bavarsku: "Tri carinske kontrole bile su unapred najavljene. Zanimljivo je da čak i u takvoj instituciji kao što je carina postoji curenje takvih podataka, odnosno da i tamo postoje krtice. "I to nema veze sa regionalnom carinskom direkcijom, već sa višim nivoima upravljanja, gde se prikupljaju sve ove informacije. dodaje Hanganu.
To je prilično teška zamerka. DV je takođe poslao upit o tome u Generalnu carinsku upravu, pitali smo ih da li su svesni slučajeva da je neko najavio kontrolu od strane carinskih službenika, dobili smo samo kratak odgovor: "O tome nemamo saznanja!"
Vest o porastu broja slučajeva koronavirusa na seoskim farmama i u klanicama podstakla je političare da preduzmu određene mere. Od 1. januara 2021. trebalo bi zabraniti ugovore za podugovaranje, bar u mesnoj industriji. A to konkretno znači da u budućnosti najveće nemačke klanice neće moći da zapošljavaju radnike drugih ljudi. Ministar rada Heil predložio je raspravu o nacrtu zakona u Bundestagu nakon letnje pauze u parlamentu. Zašto se ove mere ne sprovode u drugim oblastima u kojima postoje slični problemi? Hubertus Hejl još nije dao konkretan odgovor na ovo pitanje: „Imamo i drugih oblasti, radi se o prevarama iz sektora bezbedosti. Pooštrićemo obavezujuća pravila kako bismo mogli intenzivnije nadgledati ugrožena područja ", bio je ministarin odgovor na DV-ovo pitanje.
Jedna trenutna žarište korone u Bavarskoj ponovo je gurnula raspravu u javnost o nedostatku mera zaštite i nedostatku kontrola. Na jednoj farmi u Mamingu (u blizini Straubinga) više od 170 (od 500) sezonskih radnika testirano je pozitivno na COVID-19, celokupna farma je bila u karantinu. Većina sezonskih radnika je iz Rumunije, nekoliko je iz Bugarske, Mađarske i Ukrajine.
Svesno kršenje higijenskih koncepata i primenjivih pravila jedan je od razloga za masovne infekcije, izjavio je u ponedjeljak na konferenciji za novinare bavarski premijer Markus Soder. Pozvao je na oštrije kontrole "tokom dana i noći", a one bi trebale biti "nenajavljene". U slučaju kršenja važećih higijenskih pravila, novčane kazne trebalo bi da budu povećane sa sadašnjih 5.000 na 25.000 evra. Pored toga, najavio je bavarski premijer, svi sezonski radnici u toj saveznoj državi trebali bi biti testirani na koronu. Takođe nije isključio zaključavanje za čitav region u kojem se fabrika nalazi.
Kurir.rs/DW Foto: Profimedia