ŽIVA UMETNOST I TRADICIJA SRBA KOSOVSKOG POMORAVLJA: Evo šta su bošče i zašto se nose u posebnim prilikama (FOTO)
Bošča je jednako majka, jer je u nju uvijala hleb, njome pokrivala nejač u kolevci, u njoj nosila plodove sa njive i bašte, kao i hranu kopačima, oračima i žeteocima
Bošče iz Kosovskog Pomoravlja danas su izložbom i predavanjem o njihovoj vrednosti kao nematerijalnog kulturnog nasleđa predstavljene u Srpskom kulturnom centru u Prištini.
O boščama je govorio Zoran Maksimović, čovek koji ih godinama unazad sakuplja, sa puno ljubavi i pažnje čuva I koji takođe pise o njima.
Pored monografije pod nazivom “Bošče Kosovskog Pomoravlja - beleg tradicije”, Maksimović je autor i zbirke pesama “Kaljavi opanci” u kojoj su se, neizostavno kada je on u pitanju, našle i pesme o ovom starom odevnom predmetu.
Ističe da interesovanje za proučavanje bošči u njemu leži još iz detinjstva, jer kako naglašava, na to ga tera zvuk koji i danas moze da čuje, a to je zvuk razboja na kome je njegova majka svake večeri do kasno u noć tkala.
Bošča za Maksimovića jednako je majka, jer je u nju uvijala hleb, njome pokrivala nejač u kolevci, u njoj nosila plodove sa njive i bašte, kao i hranu kopačima, oračima i žeteocima.
Zbog svega toga, ovaj deo srpske narodne nošnje zaslužuje prema rečima Maksimovića posebnu pažnju.
Na tkanom parčetu pregače – kecelje, žene i devojke iz Pomoravlja su izražavale bogatstvo svojih ideja, onda kada je njihov život bio vezan isključivo za kuću, okućnicu, ali bošča i danas ima svoju primenu.
Prema rečima Maksimovića bošča je u Kosovskom Pomoravlju još uvek živa tradicija, živa umetnost, koja se održava, nije se prestalo sa izradom bošči, a još uvek se i nose u posebnim svečanim prilikama.
- U zavisnosti od prilike za koju se treba spremiti, žene Kosovskog Pomoravlja su vodile računa i o tome kakvu će bošču opasati, te tako postoje bošče za svadbe, bošče koje nose samo devojke, bošče koje se oblače za rođenje deteta, bošče za svekrve i to posebno za mlađe i starije svekrve, odnosno da li je u pitanju ženidba prvog ili drugog sina, pa sve do onih koje se oblače za sprovode i sahrane - kaže za Portal Kurira Tijana Arsić, koordinatorka Srpskog kulturnog centra (SKC) u Prištini.
Na ovoj promociji Kosovkopomoravskih bošči govorio je I Mladen Stanković iz Kulturno prosvetnog centra “Božidar Mitrović Šandor“ u Šilovu, koji je najavio da će ova ustanova uskoro imati stalnu postavku bošči u svojoj galeriji.
Današnja promocija deo je projekta “Nematerijalno je bogatstvo” koju Srpski kulturni centar u Prištini realizuje uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
Do sada su u okviru tog projekta promovisana tri elementa nematerijalnog kulturnog nasleđa koje je upisano u Nacionalni registar, a to su Ženidba Kraljevića Marka, Bela Vila, kosovski vez i tkanje bošči u Kosovskom Pomoravlju, a u planu su promocije još tri druga elementa.