NEĆU NIKADA ZABORAVITI STRAH U NJENIM OČIMA! Beba preminule porodilje stabilno, suprug očajan: Samo DA MI SIN PREŽIVI
Tek rođeni dečak, čija majka je preminula na porođaju od posledica korone, negativan je na ovaj virus, u stabilnom je stanju i ima punu lekarsku negu, kažu u Kliničkom centru Niš.
Podsetimo, Brankica I. (34) od početka jula je bila u KC Niš, a dve nedelje provela je na respiratoru sa sumnjom da je zaražena koronom. Beba je rođena carskim rezom u sedmom mesecu i težila 920 grama. Brankičin suprug Branislav sada se samo moli da posle supruge ne izgubi i dete.
- Samo želim da mi sin bude dobro. Ne znam šta me je snašlo, mnogo mi je teško - kaže suprug Branislav Ivanović, gotovo bez glasa od tuge i umora.
- Ne mogu da verujem da se sve pretvorilo u noćnu moru. Počeli smo život lepo, sve je krenulo kako treba, desila se trudnoća...
Brankica je iz Kumanova, te još uvek nema naše državljanstvo. Od momenta kada je preminula, njen suprug se "borio" sa papirologijom.
- Administracija nam je užasna, hiljadu papira treba pribaviti... Nadam se samo da će dete biti dobro - dodaje Branislav. Brankica je sahranjena u rodnom Kumanovu.
Brankica je 3. jula, u šestom mesecu trudnoće, sa simptomima zaraze virusom korona, primljena u KC Niš, a od 18. jula nalazila se na respiratoru. Zbog pogoršanja njenog zdravstvenog stanja, konzilijum lekara odlučio je da Brankicu porodi. Kako kažu u KC Niš, beba je dobro, u inkubatoru je i stabilno.
Dok govori o supruzi, Branislav ne može da se pomiri sa činjenicom da je više nema.
- Ne mogu da verujem da je preminula, bila je prvo na Infektivnoj klinici, a potom se stanje pogoršalo, pa su je poslali na pulmologiju – priča Branislav.
Njega je vest o još jednoj trudnici iz Vranja, koja je u sredu poslata za Niš zbog korone, dodatno uznemirila.
- Jao, majko, šta je ovo…? - pita se Branislav.
Brankičina cimerka iz KC Niš, koja je u petom mesecu trudnoće pobedila koronu i preksinoć, iz niškog Kliničkog centra, puštena na kućno lečenje, kaže da se sve vreme plašila za nju.- Bile smo u istoj sobi i nikada neću zaboraviti taj strah u njenim očima. Nismo smele da pričamo da bi se ona odmarala što više, jer je bila u teškom stanju. Stalno sam joj prilazila da je pitam kako je, treba li joj nešto. I ona je bila hrabra, ali očigledno da to nije bilo dovoljno.
Kurir.rs/Blic
Foto Printscreen