Kralj Crne Gore Nikola I Petrović pozvao je 25.jula/6. avgusta 1914. godine svoje sunarodnike u rat protiv Austrougarske. Bio je to početak stradanja i razaranja kakvo svet do tada nije video, a u kome su crnogorski i srpski narod stajali rame uz rame.
Ovom potezu prethodila je duga prepiska kralja Nikole i srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića.
Iz nje se vidi da su, osim ozbiljnosti trenutka, oba državnika svesna teških vremena koja predstoje, ali i činjenice da je učinjeno sve da se rat izbegne.
Petrovići i Karađorđevići su inače u bliskim rodbinskim vezama. Najstarija ćerka kralja Nikole, kneginja Zorka bila je supruga kralja Petra i majka prestolonaslednika Aleksandra. Zbog toga se i srpski princ crnogorskom vladaru obraća sa "dragi deda", a ovaj se tako i potpisuje u telegramu odgovora.
Ovo je njihova prepiska samo dan uoči izbijanja Prvog svetskog rata:
- Regent Srbije Aleksandar
Njegovom veličanstvu kralju Crne Gore — Cetinje
14/27. VII 1914. (telegram)
- Pokušali smo sve moguće ne bi li mogli uštediti srpskom narodu nove žrtve i terete, ali nismo uspeli, jer je Austro-Ugarska tražila da prinesemo na žrtvu dragu nezavisnost.
Bog je valjda tako hteo da srpski narod još jednom stavi svoj život u odbranu celoga Srpstva.
Uveren sam da moj dragi deda još jače može da ceni koliko je bio neopravdan zahtev Austro-Ugarske, koji je smišljen bio da zada smrtan udar sjajnoj budućnosti srpskog naroda. Ispunjen sam velikom radošću kad sam saznao, i ako u to nisam ni sumnjao, da se Crna Gora solidarisala sa Srbijom u odbrani srpskoga naroda.
Naredbu za mobilizaciju dele srpske vojske izdao sam. Svemogući Bog i pomoć carske i moćne Rusije biće na strani srpske pravde, a tako isto i javno mnenje civilizovane Evrope. Šaljem pozdrav mojem mudrom i dragom dedi i hrabroj crnogorskoj vojsci - Aleksandar.
- Kralj Nikola Petrović
Njegovom kralj. visočanstvu nasljedniku Aleksandru — Beograd
14/27. VII 1914. (telegram)
- Ponos srpskog plemena nije dopustio da se ide dalje u popuštanju. Slatke su žrtve koje se podnose za pravdu i nezavisnost narodnu.
U ime Božje, a uz pomoć naše vjekovne zaštitnice moćne Rusije i simpatije civilizovanih naroda, naš će Srpski Narod i iz ovoga velikog nametnutog mu iskušenja pobednički izaći i obezbediti svoju sjajnu budućnost.
Moji Crnogorci već su spremni na granici, da ginu u odbrani naše nezavisnosti.
Živio, moj mili unuče, na radost tvojega dragoga oca i moju!
Živjela hrabra srpska vojska! Živjelo naše milo Srpstvo!
— Tvoj djed Nikola
U ovom ratu, herojske podvige crnogorska vojska je pokazala štiteći povlačenje srpske vojske kroz Albaniju, ali je na kraju i sama kapitulirala 1916, a kralj Nikola je napustio zemlju.
Oslobođena je tek posle proboja Solunskog fronta u talasu u kome je oslobođena i Srbija 1918. godine.
(Kurir.rs/istorijski zabavnik)