Astra Zeneka jedna je od 25 farmaceutskih kompanija širom sveta koja već testira Covid-19 vakcine na ljudima i priprema se za masovnu proizvodnju vakcina za milione ljudi. Ovo je vrhunac za britansku farmaceutsku kompaniju, pošto se njegova tržišna vrednost popela na 70 milijardi funti. Oni su upravo prijavili zanemarljivu zaradu od 12,6 milijardi dolara, koju su ostvarili sami u poslednjih šest meseci.
Ali uprkos zdravom bilansu stanja, Astra Zeneka ne prihvata odgovornost za eventualne neželjene efekte zbog kojih kandidati za vakcinisanje mogu da pretrpe. Drugim rečima, kompanija je u potpunosti zaštićena od tužbi ljudi koji su vakcinisani i koji imaju neželjene efekte, bez obzira koliko su te nuspojave teške ili dugotrajne.
Pravni tim kompanije tražio je da se u ugovore, koje je kompanija potpisala sa zemljama kojima je ta kompanija morala da isporuči vakcinu Covid-19, uračunaju klauzule o „odgovornosti kompanije“. Kompanija kaže da bez takvih garancija za nadoknadu ne bi bili voljni da istražuju i proizvode lek. Čini se da je većina država pristala na takav zahtev.
Ruud Dobber, viši izvršni direktor Astre Zeneca, rekao je Rojtersu: „U ugovorima koje smo sastavili tražimo oslobađanje od odgovornosti. Prihvatljivo je da većina zemalja preuzme takav rizik na svoja ramena, jer je to u njihovom nacionalnom interesu. " Ali "nacionalni interes", koji se čita kao "državni interes". Da li se sve ovo zaista dešava za ljude koji će biti vakcinisani, blago rečeno, to je nešto što je otvoreno za diskusiju.
Dober je odbio da nazove zemlje koje su kompaniji naručile vakcinu, mada su mnoge velike zapadne države verovatno na toj listi. Vlada Velike Britanije pripremala je vakcinu, kupujući 250 miliona doza iz raznih odeljenja. Amerika je, u međuvremenu, daleko ispred krivine; imaju poseban pravni okvir u kojem se nijedna farmaceutska kompanija ne suočava sa tužbama zbog značajnih nuspojava vakcine u slučaju „hitnih slučajeva javnog zdravlja“. Ovo zakonodavstvo, poznato kao „PREP Act“, rezultat je velikog napora za lobiranje od strane američke farmaceutske industrije, a zakon je uveden uprkos snažnom protivljenju potrošačkih grupa. To znači da ako vas vakcina ne ubije ili namerno nanese povredu, ne možete tužiti te kompanije.
Kako su ove nedelje visoki zvaničnici EU rekli Rojtersu, oni se sukobljavaju sa proizvođačima vakcina zbog cene, rokova plaćanja i pre svega odgovornosti. Činjenica da niko ne želi biti preokupiran odgovornošću teško da je iznenađujuća. Ispunite populaciju eksperimentalnom vakcinom da biste izvukli „imunitet“ protiv bolesti koja je bezopasna za većinu ljudi, a zatim utvrdite da su te kompanije odgovorne za bilo koje neželjene efekte? Ne može. Šefovi velikih farmaceutskih kompanija ne primaju sedmerocifrenu platu da bi upadali u tako očigledne zamke.
Dobber je takođe dodao: "Ovo je jedinstvena situacija kada mi kao kompanija jednostavno ne možemo preuzeti rizik ako se, na primer, pokaže da vakcine daju neželjene efekte za četiri godine." OK, onda u redu. Pa ko onda preuzima odgovornost? Ko? Bilo ko? Političari? Ne smijte me. Niko? Bingo!
Budući da postoji virtualna garancija da će vakcina u glavnom programu vakcinacije biti štetna za neke ljude ili da bi ih mogla čak i ubiti, neke zemlje su osnovale posebna javna sredstva za plaćanje odštete bolesnima. VHO podržava ovaj model kompenzacije koji će biti finansirani od strane poreskih obveznika za sve podnosioce zahtjeva za vakcinu.
SAD imaju takav fond, kao i mnoge evropske zemlje, uključujući Veliku Britaniju, Nemačku, Švedsku i Italiju. Ako ste zabrinuti zbog vakcine, možda bi bilo korisno potražiti odgovarajući sistem u vašoj zemlji. Jedno je sigurno: kada je reč o Covid-19, privatni kapital je odlučio da ne želi imati nikakve veze sa dugoročnim posledicama vakcine.
Kurir.rs/Logično.com
Foto: Profimedia