DRAGANA PROŠLA KOVID BOLNICU, ALI BAKU GOSPAVU NEĆE ZABORAVITI: Sine, ja nemam mobilni, ali javi ovo mojima na Glamoču!
Dragana S., psihoterapeut iz Novog Sada, dobila je upalu pluća zbog čega je morala da bude smeštena u kovid bolnicu.
Ona je na svom Facebook profilu opisala prilično sumornu sliku iz kovide bolnice u kojoj je ležala.
"Ona u praksi, recimo u Covid bolnici, kad si već tamo stigao, izgleda ovako: nosiš masku 24h, spavaš sa maskom, alkohol raspršivač ti je najbolji prijatelj kao odbrana od ostalih infekcija koje se roje, a time opet štitiš i druge. Sve što dodirneš, poprskaš, pa opet sebe. Krevet ti je oaza, na kojoj si sa maskom i prskalicom. Nije ti ni do čega, ne možeš da dišeš i prvi motivi su ti da spasiš sebe i skineš masku i dišeš vazduh, ali ne, to je zamka, kada ti je najgore, tada je izazov misliti i na druge. Ako imaš sreće da imaš terasu i pokretan si, onda tamo izađeš da dišeš, kako se pojavi neko drugi, stavljate maske i na distanci komunicirate. Vojnička disciplina. Medicinski radnici/ce neće da vam priđu iz gore navedenih razloga ako ne stavite masku. Oni su u skafanderima, maskama, rukavicama, vizirima. Zamislite kad vam neko stavlja braunilu i treba da probuši nevidljivu venu, a vizir mu se magli od preznojavanja. I tako puta 40. To su bukvalno ratni uslovi", napisala je ona.
Dragana je opisala i ogromno zalaganje medicinskih radnika koji se trude oko pacijenata.
"Ti radnici/ce bukvalno trče, ovom pada saturacija, daj kiseonik, zovi doktore/ke, vozi na intenzivnu, ovom pun kateter. Smrad, konstantni smrad, dijareje, ništa se ne postiže, jer nema kapaciteta. Nema druge nego solidarno. Koliko možeš pomažeš. Zoveš sestre kad vidiš da je nekom pored frka", naglašava ona.
S obzirom da je psihoterapeut, Dragana je pomagala bolesnicima da prebrode psihološke krize.
"Važno je biti sabran, važno je pobediti strah. Covid je konstantna borba sa samim sobom i strahovima u sebi. U situacijama straha i napada panike sa ljudima koji zatraže terapiju u normalnim uslovima, prvo ih upućuješ na disanje. Šta u situaciji kad ne mogu da dišu? Kad je mene prelilo zovem svoju mentorku, kaže mi: uzmi sebe kao dete za ruku i reci sebi ovo ne smeš, ovo moraš, isključi se koliko možeš, radi vežbe disanja, gledaj nešto lepo, bdi nad sobom, ovo ti je test koliko sebe zaista voliš. Boriš se sa crnim mislima u tom okruženju koje izgleda kao poprište. Polako se navikavaš, otvaraju ti se nove perspektive. Odjednom vidiš sebe i ljude oko tebe kako se menjate, solidarnost rađa solidarnost. Srećan si jer si i sam bio primer i zato što "radi." Probuditi u sebi odgovornost i solidarnost, za sebe i druge. Videti dalje od svoje sujete i svojih potreba. Covid je metafora svega toga. Covid je mnogo više od virusa. Davno su ljudi shvatili da ti je bolest velika učiteljica. Vreme je da iz svega nešto naučimo", kaže ona.
U bolnici je upoznala i baka Gospavu koja samo želi da se vrati kući na Glamoč.
"Krećeš kući, svi ti čestitaju, prate te ko rođenu. Daješ i njima nadu da ima kraja... Opraštam se s bakom Gospavom P. koja jedina od nas u sobi nema mobilni telefon. Ona je dementna, ali svoje ime i prezime izgovara oštro i pravilno. Ja sam Gospava P. (ime mesta izostavljeno). Ne znam šta će biti s njom, tvrdoglava je, morali su da je vežu, a kiseonik stalno skida. Stara je, ali izgleda mi da ide nabolje. Nema niko vremena da se previše bavi njome. A Gospava leži i peva tužbalice: kuku meni jadnoj i prejadnoj jer sam žena na Glamoču bila, a sad niđe nisam pristala. Slabo jede, kaže neće mleko iz tetrapaka, ona ima svoje krave, svoje blago. Neće viršle, ni paštetu. Kažem na rastanku: imate li neki telefon od Vaše dece, kaže nema, izgubila, ali dodaje: Kaži svima u (ime mesta izostavljeno) da dođu po mene! Hoću, dodajem, doći će sigurno, samo taj kiseonik stavite da što pre ozdravite, eto njih uskoro. Stavlja kiseonik bez ikakvog protivljenja... Hvala majko, svu sreću i tebi i tvojima - napisala je Dragana u ovoj objavi.
(Kurir.rs/Foto ilustracija: Ana Paunković)
POLEDAJTE BONUS VIDEO: