BG PODIVLJAO NAČISTO, RETKA ZVERKA VIĐENA U RITOPEKU Vepar, lisice, crna roda, škorpije na Dorćolu, sad i ova živuljka
BEOGRAD - Dabrovi su se nakon jednog veka ponovo nastanili u Srbiji, najviše ih ima u Zasavici gde su napravili i malo remek delo - branu dugačku 30 metara i visoku skoro dva, ali je za ljubitelje prirode najveće iznenađenje što su uočeni i na obodima Beograda, u Ritopeku.
"Biolozi su nam pojasnili da su dabrovi, koji su inače noćne životnje, stigli do Beograda pre nekoliko godina i da su do sada bili dovoljno diskretni i plašljivi pa nisu primećeni", rekla je Milja Vuković administrator grupe Divlji Beograd na kojoj je postavljen snimak dabra Dunavu iz Ritopeka, crne rode, jasteba i drugih za Beograd retkih vrsta.
Dabrovi - najveći građevinski majstori životinjskog sveta i najveći glodari u našem delu planete, u Srbiju su kako podseća vraćeni zahvaljujući projektu 2004. godine.
Ta, u Srbiji početkom 20 veka istrebljena, vrsta zbog krzna i mesa, pre par godina primećena je i na Drini, Jadru, u Potisju, gde je stigla Tisom iz Mađarske, na Petrovaradinu Najveći broj tih daborava potekao je iz Zasavice u koju su doneti iz Bavarske zahvaljujići projektu vraćanja dabrova, a danas stizu sami, rekama i iz Hrvatske i Mađarske, rekla je Vuković I podsetila da dabrovi imaju veliku dobrobit za ekosistem.
Brane prave samo kada vodostaj opadne i kada mu je nebezbnedan ulaz u gnezdo, tada stvaraju nove ekositeme omoćavajući mnogim vrstama da prežive, rekla je ona i dodala da situacija ni u drugim zemljama nije bolja, jer u Velikoj Britaniji daborava nema oko 400 godina.
Ccesto ih zovu inženjerskom vrstom jer okolinu prilagođavaju potrebama. Mužjak i ženka do kraja života ostaju zajedno, žive sa mladima iz dva okota koji odlaze tek posle dve godine.
U rekama najčesće primećujemo nutrije, maskate i ređe i teže vidre što znači, kako kaže, da sve što pliva nije dabar.
Vuković je podsetila da stranica Divlji Beograd prati život prirode u gradu koja je tu ali je ne uočavamo.
- Crna roda uočena je nedavno iznad Dorćola, za veliku većinu to je nešto novo, ali ne i za orintologe koji znaju mesta gde ih mogu videti, rekla je ona i dodala da je aktuelan poziv sa Biološkog fakulteta građanima da ih obaveštavaju o azijskoj pčeli smolarici. Podsetila je da tu novu vrstu za Srbiju ne treba brkati zbog naziva sa azijskim stršljenom koji je prisutan u regionu nekoliko godina.
Prošle nedelje se, kako kaže pojavila slika jastreba na Novom Beogradu koji je dva sata stajao na jednoj terasi, što je ipak, kako kaže, zabrinulo orintolge zato što je pojava jasteba u gradu veoma retka i može da znači da je nekome pobegao a gajio ga je kršeći zakon.
Sastavni deo Zemuna postali su i labudovi, sada ih ima nekoliko stotina, a nedavno su među njima viđeni i oni retki - crni koji su do otkrića Austaralije bili nepoznati. Kolika su retkost govori i to što se po njima zovu i retki neočekivani događaji na finansijskom tržištu.
Vuković dodaje da građani moraju da znaju da nije dobro da ih hrane hlebom jer adiviti i so diretno narusavaju zdravlje ne samo labudova beć i drugih ptica, "Ako ih volite dajte im zrnevlje ili salatu", rekla je ona.
(Kurir.rs/Tanjug)