Pijanista Nenad Ivović prvi je predavač iz Srbije na prestižnom Univerzitetu Jejl u SAD. On je sa samo 19 godina diplomirao na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu kao student generacije, završio master studije u Tel Avivu i potom magistrirao u Americi.
- Svakako nisam prvi Srbin na Jejlu, ali jesam prvi koji je dobio zvaničan posao u školi za muziku na tom univerzitetu. Mnogo se radi, odgovornost je velika, kao i pritisak da se uvek bude u najboljoj formi i ispune očekivanja. Mnogi pominju "američki san", ali nisam siguran da znam šta to tačno znači. Imam odlične uslove na Jejlu, nastupam sa sjajnim umetnicima, stekao sam ogromno znanje i trenutno sam veoma zadovoljan. Nakon završetka ugovora nadam se početku doktorskih studija, za koje se uveliko spremam - kaže Ivović za Kurir.
Mladi umetnik smatra da je za njegov razvoj bio važan i rad u domovini, gde su prvo prepoznali njegov talenat. - Sa 19 godina diplomirao sam na FMU kao student generacije i nastavio master studije u Tel Avivu. Tokom tri godine provedene u Izraelu stvorila se želja da nastavim studije u Americi. Sticajem okolnosti, nakon audicije, dobio sam poziv od Borisa Bermana sa Jejla da upišem magistarske studije u njegovoj klasi.
Nakon završetka studija i položene još jedne audicije ponuđen mi je posao klavirskog saradnika. Interesantan podatak je da je za ovaj posao apliciralo više stotina ljudi, a posao dobilo samo troje, među kojima sam i ja - objašnjava Nenad, čija prva sećanja na muziku datiraju još dok je bio beba. - Klasičnom muzikom sam okružen praktično od rođenja. Brat Hrvoje, koji je pet godina stariji od mene, krenuo je u muzičku školu "Mokranjac" kad sam se ja rodio. Tako sam ja i prohodao u toj školi, kasnije i sam krenuo u istu, a uz kasnije uspehe i kvalitetno školovanje bilo je neizbežno da izaberem ovu profesiju kao životni poziv - kroz osmeh nam govori Ivović.
Neizbežno pitanje za našeg sagovornika je i borba s koronavirusom. - Država Konektikat, u kojoj živim, verovatno se najbolje ponela u borbi s pandemijom. Pored poštovanja svih mera zaštite i opreza, život se manje-više vratio u normalu i očekuje se otvaranje škola u septembru. Nažalost, ovo nije slučaj sa većinom ostalih država u Americi, u kojima brojke obolelih rastu - ističe Ivović. U Americi mu, kaže, najviše nedostaje porodica. - Nedavno sam postao stric i trudim se da svaki trenutak u Beogradu provedem s najbližima. Takođe, nedostaju mi i noćne vožnje biciklom kroz poluprazan Beograd - zaključuje srpski pijanista.
Kurir/ Ljubomir Radanov, Foto: Privatna arhiva