SMRT DOLAZI BRZINOM OD 370 KILOMETARA NA SAT: Pred ovim ruskim supertorpedom Ameri još nemaju odbranu (VIDEO)
Evo šta treba da zapamtite: Škval razbija paradigmu podmorskih ratova. Torpedo od 200 čvorova vrlo je atraktivna stvar, a kako se pomorska konkurencija zahuktava i u Atlantskom i Tihom okeanu, možda ćemo videti još više mornarica kako prihvataju superkavitacijske dizajne i u skladu s tim prilagođavaju svoje podmorske taktike.
2004, nemački odbrambeni izvođač Diehl-BGT najavio je Barakudu, tehnološki demonstrativni torpedo koji je trebalo da putuje do 194 čvorova. Barakuda je trebalo da bude lansirana s podmornica i površinskih plovila, a testni modeli mogli bi da putuju ravnim i zakrivljenim stazama. Međutim, program očigledno nikada nije zaživeo.
Zamislite iznenadno otkriće oružja koje je šest puta brže od svojih prethodnika. Šok takvog probojnog sistema preturio bi čitavo polje ratovanja na glavu, budući da su se potencijalni protivnici borili da primene protivmere za novo oružje protiv koga su bespomoćni. Dok je zastoj u konkurenciji velikih sila odložio uticaj ove nove tehnologije, takozvani „superkavitacioni torpedo“ možda će uskoro zauzeti svet .
Za vreme hladnog rata, Sovjetski Savez se uveliko oslanjao na svoju podmorničku flotu kako bi negirao prednost Amerike u pomorskim snagama. Američka mornarica nije imala samo zadatak da pomogne u zaštiti pojačanja u Evropi u slučaju III svetskog rata, već je i direktno pretila Sovjetskom Savezu, već bi lovila i potapala njene podmornice balističke rakete. SSSR je isprva koristio ogroman broj dizel električnih podmornica, a zatim naprednije nuklearne podmornice kako bi umanjio izglede.
Jedno od najinovativnijih podvodnih oružja koje je razvio Sovjetski savez, bio je superkavitacioni torpedo VA-111 Škval („Skuall“). Visoko klasifikovan, Škval je bio praktično nepoznat pre kraja Hladnog rata i postao je opštepoznat tek sredinom 1990-ih. Pokretan raketnim motorom, bio je sposoban za zadivljujuće brzine do 200 čvorova na sat. Ali u svetu u kojem je fizika osigurala većinu brodova i podvodnog oružja sa 50 čvorova, kako su ruski inženjeri postigli takav proboj u brzini?
Tradicionalno, torpedi koriste propelere ili pumpe za pogon. S druge strane, Škval koristi raketni motor. Samo to je dovoljno da to bude brzo, ali putovanje kroz vodu stvara velike probleme pri vuči. Rešenje: izbacite vodu sa puta torpeda. Ali kako, tačno, voda pravi stazu nekog objekta usred okeana?
Škval rešava ovaj problem preusmeravanjem vrućeg raketnog izduva iz nosa, koji vodu ispred njega pretvara u paru. Kako se torpedo kreće napred, nastavlja isparavanje vode ispred sebe, stvarajući tanke mehuriće gasa. Putujući kroz gas, torpedo nailazi na znatno manje povlačenja, što mu omogućava kretanje brzinom do 200 čvorova. Ovaj proces je poznat i kao superkavitacija.
Trik u održavanju superkavitacije je držanje torpeda zatvorenog u gasnom mehuriću. To čini manevre okretanja komplikovanim, jer će promena pravca primorati deo torpeda van mehurića, uzrokujući naglo povlačenje brzinom od 230 milja na sat. Rane verzije Škvala očigledno su imale vrlo primitivan sistem navođenja, a napadi bi bili prilično ravni torpedo.
S obzirom da bi bojeva glava bila nuklearna, to bi verovatno bilo dovoljno da uništi cilj. Jasno je da Sovjetski Savez verovao da je bilo slučajeva kada je brzina torpeda bila važnija od manevrisanja.
Škval je prvobitno dizajniran šezdesetih godina prošlog veka kao sredstvo za brzo napadanje NATO nuklearnih podmornica, isporučujući nuklearnu bojevu glavu prethodno nečuvene brzine. Torpedo je standardnog prečnika torpeda 533 milimetara i nosi bojevu glavu od 460 kilograma. Ima maksimalni domet od 7.500 metara. Škval je započeo masovnu proizvodnju 1978. i iste godine ušao u službu sa Sovjetskom Ratnom mornaricom.
Kao i kod svakog oružja, postoje i nedostaci.Balon za gas i raketni motor su veoma bučni. Svaka podmornica koja lansira superkavitacioni torpedo momentalno će dati svoj približni položaj. Rečeno je da bi takvo brzo pokretno oružje moglo uništiti neprijatelja pre nego što počne da deluje, jer neprijatelj odjednom ima protivničku podmornicu i torpedo od 200 čvorova sa kojima se može boriti.
Još jedan nedostatak superkavitacijskog torpeda je nemogućnost korišćenja tradicionalnih sistema navođenja. Mehurići i raketni motor proizvode dovoljno buke da onesposobe aktivni i pasivni sonarni sistem za navođenje. Rane verzije Škvala bile su očigledno neobuzdane Novija verzija torpeda koristi kompromisnu metodu, koristeći superkavitaciju da se sprintira do ciljanog područja, a zatim usporava u potrazi za metom.
Postoji li budućnost superkavitacijskog torpeda? Sjedinjene Države rade na takvom oružju od 1997. godine, očigledno bez oružja za razmeštanje. Zaista, američka mornarica trenutno radi na nadogradnji torpeda Mark 48 za službu u doglednu budućnost. Potom su zahtevi mornarice bili daleko veći od Škvalovih mogućnosti, uključujući okretanje, identifikovanje i pronalaženje ciljeva.
U međuvremenu, ruske podmornice su jedine podmornice na svetu opremljene superkavitacionim torpedima, modernizovane verzije Škvala naoružane konvencionalnom bojevom glavom. Ruska industrija takođe nudi izvoznu verziju, Shkval E, za prodaju u inostranstvu. Iran tvrdi da poseduje superkavitacioni torpedo koji naziva "Huot", a za koji se pretpostavlja da je neka verzija Škvala.
Kurir.rs/National Interest