Dvorište porodične kuće Roberta Ostera iz Kikinde, potpuno je drugačiji od tipičnih banatskih avlija. Kada kročite u ovu prirodnu oazu, imate utisak da se nalazite u “zemlji izlazećeg sunca”. Robert je svaki detalj osmislio i sa deset prstiju napravio, i to sa puno ljubavi, pažnje i truda:
- Oduvek me je privlačila japanska kultura. Kad smo se preselilu u ovu kuću, u jesen 2007. godine, celu zimu iskoristimo sam da na internetu upijem informacije o japanskim vrtovima. Kad je došlo proleće, najpre sam ašovom iskopao jedno, drugo, pa treće jezero. Nisam imao konkretan plan kako ću tačno napraviti japanski vrt. Moram da naglasim da se formiranje jednog japanskog vrta, vremenski nikada ne završava. Moj vrt ima 13 godina, a i dalje ga uređujem. U njemu se osećam ispunjenim, a ovo moje malo carstvo deli me od naše surove realnosti- priznaje Robert.
On je član Asocijacije ljubitelja i vlasnika japanskih vrtova Evrope:
- Koliko je meni poznato, u Srbiji niko drugi nema japanski vrt. Nadam se da će se stvari po tom pitanju promeniti. U istočnoj Evropi nema toliko japanskih vrtova, a Skandinavci naročito vole da ih prave i neguju. Cenjeni su još u Holandiji, Engleskoj, ali i u Francuskoj i Španiji. Posebno mi godi što je jedan Japanac pohvalio izgled ovog mog vrta- kaže Robert.
Tori dominira vrtom
Japanskim vrtom dominira Tori. U Šito verovanju, to je kapija koja se postavlja ispred istoimenih hramova, za prelazak iz zemaljskog u duhovno stanje i svet. U Japanu, ali i u drugim državama, u kojima zaljubljenici poput mene imaju japanske vrtove, oni povšinski nisu strogo definisani. On može da se napravi na jednom kvadratnom metru, ali i na nekoliko hektara. Moj vrt ima oko
300 kvadratnih metara- navodi Robert.
Vrt najbolji lek protiv korone
Naročito tokom vanrednog stanja, vrt je na suprugu i mene delovao delotvorno. Nismo do kraja ni bili svesni šta se dešava izvan našeg vrta. Zaista smo se tih nedelja, a tako je i sada, ovde u našem malom carstvu, osećali sigurno i spokojno- priznaje Robert.
(Kurir.rs/S.U.)