Državni službenik je dužan da radi u skladu sa zakonom, da bude nepristrasan u svom radu, politički neutralan, da odbije poklon ili drugu korist i radi u javnom interesu. Da li ste znali da je sve ovo propisano Zakonom o državnim službencima i razrađeno Kodeksom ponašanja?
Prema rečima predsednice Visokog službeničkog saveta Ranke Vujović Kodeks ima dvojaku ulogu. “S jedne strane da državnim službenicima olakša u smislu da im ukaže na to koja su poželjna pravila ponašanja odnosno šta je to šta se od njih očekuje na njihovom radnom mestu. Sa druge strane da građanima ukaže na to na šta imaju pravo, odnosno kakvo to ponašanje državnog službenika imaju pravo da očekuju kad se obrate odgovarajućem organu državne uprave radi ostvarivanja ili zaštite svojih prava”, objašnjava ona. Sam Kodeks razrađuje principe koji su utvrđeni Zakonom o državnim službenicima, a koji se odnose na pravila ponašanja zaposlenih, njihov odnos prema radu, kolegama, poštovanje dostojanstva korisnika, odnos prema gradjanima, kao i na političku neutralnost.
U Kodeksu se navodi 16 principa, odnosno pravila kojih državni službenici imaju obavezu da se pridržavaju. To su:
U sklopu reforme javne uprave kodeks ponašanja su, pored službenika u republičkim organima, dobili i službenici lokalnih samouprava. Model kodeksa ponašanja službenika na lokalnom nivou pripremila je Stalna konferencija gradova i opština, a do sada ga je usvojilo i primenjuje oko 40% lokalnih samouprava.
“Svrha donošenja kodeksa na lokalnom nivou je i da podrži službenike u poštovanju profesionalnih i etičkih standarda koji su propisani samim kodeksom, da upozna građane o pravilnom načinu i postupanju od strane službenika. Takođe da doprinese izgradnji poverenja građana u lokalnu vlast”, objašnjava Maja Stojanović Kerić, iz SKGO.
Ona dodaje da građani imaju pravo da ukoliko smatraju da je došlo do povrede osnovnih principa i pravila izjave prigovor rukovodiocu organa, organizacije ili službe i onda se o tim prigovorima razmatra i može biti izrečena neka mera opomene službeniku koji je povredio Kodeks. “Kada se kodeks jednom usvoji on se objavljuje na internet stranici opštine ili grada, na oglasnoj tabli, a takođe rukovodioci organa službi organizacije su dužni da ga učine dostupnim građanima na odgovarajućim mestima u lokalnoj upravi kao što su mesne kancelarije, šalterske službe i sl.”, kaže ona.
Da li građani koriste svoje pravo da podnose prigovore? “Prateći primenu došli smo do zapažanja da je mali broj pritužbi možda i posledica nedostatka saznanja među građanima da imaju mogućnost da podnesu prijavu na ponašanje državnih službenika koje smatraju neprimerenim. Preporučili smo svim organima državne uprave da rade na unapređenju edukacije stranaka i načina prijema pritužaba građana na postupanje svojih službenika, a onda smo to samim Kodeksom propisali i kao obavezu u smislu da se na vidnom mestu istakne da bi građani znali šta mogu da očekuju, koja su to ponašanja koja mogu da očekuju od državnih službenika, tako i načine na koje mogu primati pritužbe”, kaže Ranka Vujović.
Koje su posledice nepoštovanja Kodeksa? Prema rečima nadležnih najčešće je u pitanju novčana kazna bude izmeću 10 i 20 posto od plate državnog službenika u jednom mesecu. “Ako je u pitanju teža povreda dužnosti iz radnog odnosa koja je utvrđena u disciplinskom postupku onda su to sankcije od 20 do 30 procenata koja mogu ići i do 6 meseci. To može biti i gubljenje zvanja, spuštanje na niže zvanje ili na niži platni razred, to može biti zabrana napredovanja u trajanju do 4 godine i konačno može biti kao posledica izrečena mera prestanka radnog odnosa”, kaže predsednica Visokog službeničkog saveta.
Možemo li imati dobru upravu bez rada u javnom interesu? Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija upozorava da građani moraju da znaju šta je to što jedan službenik sme, a šta ne sme da radi.
“Da bi korist postojala i da bi bila veća, građani za početak moraju da znaju i kome da ukažu ukoliko se ispostavi u nekom konkretnom slučaju da je službenik prekršio pravila. Veoma često su te odredbe kodeksa nešto što se naslanja na zakonske odredbe ili se nekim delom te odredbe i prepričavaju, tako da kada je reč o prijavljivanju nepravilnosti, za kodeks važi isto kao i za zakone - moraju da postoje kanali gde građani mogu da se obrate i prijave povredu da znaju šta mogu i šta imaju pravo da očekuju tim povodom, koji je to rok u kome neko treba da ispita slučaj, i da znaju da ne smeju pretrpeti štetne posledice ukoliko se odvaže na to da prijave moguću povredu zakona ili kodeksa”, kaže Nenadić.
Kodeks ponašanja jedan je od rezultata reforme javne uprave, koja se u Srbiji sprovodi uz podršku Evropske unije. Više informacija o reformi javne uprave možete da pronađete OVDE.
Promo tekst