Danilo Pantić je i zvanično igrač Čukaričkog, nekadašnji mladi reprezentativac Srbije i bivši igrač Partizana, Čelzija, Vitesea, Ekscelziora i Fehervara narednih godinu dana provešće na pozajmici na Banovom brdu. Ofanzivni vezista je tek drugo pojačanje belo-crnih, rezervisao je broj 55 koji ga je pratio kroz karijeru, a sa novim saigračima je prošao gotovo čitav pripremni preiod.
- Dugo sam razmišljao i mislim da je bilo vreme da se napravi sledeći korak u karijeri. Usledio je poziv Čukaričkog, nisam se dugo dvoumio. Želeo sam od prvog trenutka da igram na Banovom brdu, glavom sam sada u ovom klubu – kazao je na početku razgovora momak rođen u Rumi, 26. oktobra 1996. godine.
Pantić je istakao da mu se sviđa filozofija koju gaji klub sa Banovog brda, pa da je brzo postignut dogovor o saradnji.
- Čukarički je klub za koji može da se kaže da radi na evropski način. Svi igrači su zadovoljni, ispoštovani, nema nikakvih problema što se toga tiče, koncentrisani su samo na teren, nema spoljnih faktora koji mogu da utiču. Video sam da je ekipa odlična, ima dosta mladih, perspektivnih momaka. Smatram da uz nas nekoliko iskusnijih, možemo da budemo veoma konkurentni ove sezone.
Nastupao je Pantić u prethodnim sezonama, kao član Partizana, u duelima protiv Čukaričkog.
- Uvek su ti mečevi bili ujednačeni, uvek je Čukarički imao tendenciju da se nadigrava i kod kuće i na starni. Ali, nedostajalo im je još malo iskustva i pobedničkog mentaliteta za svih 90 minuta. Sećam se kad je Partizan izbacio Brđane posle dva meča polufinala Kupa, u prvom smo poraženi na Brdu sa 4:2... Nadam se da tako neće biti ovoga puta.
Može li Čukarički do titule?
- Može, ove godine! – kazao je Pantić, koji je potom dodao:
- Šalim se, treba da prođe određeni period. Evo, Čukarički je konstantno u vrhu srpskog fudbala. Vremenom će biti sve bliži tituli. Tu je sad i TSC, koji ulaže i želi rezultat, uz nekoliko ekipa koje su standardno u vrhu. To je dobro za naš fudbal. Dominacija Zvezde i Partzana nikad neće biti upotpunjena ako ne bude drugih klubova da ih guraju napred, da ih teraju da igraju još bolje i kod kuće i u Evropi.
Vratio se Pantić na početke svoje karijere i na prvi odlazak iz Partizana. Iako za Čelzi nije odigrao zvanični meč, smatra da je tada doneo odluku zbog koje se nije pokajao, ali da bi mlađe igrače sada drugačije savetovao.
U tom trenutku bio sam veoma mlad, na početku svoje karijere. Mogu da kažem da je to bio mač sa dve oštrice. Međutim, uvek savetujem mlade igrače koji dolaze da pametnije donose odluke od mene i da je uvek bolja opcija neki manji klub u stranoj ligi, koji će biti dobar za njihov razvoj. Eto, doneo sam takvu odluku, nikad se nisam pokajao, to je bila moja odluka. Imam 24 godine, a već dugo se zna za mene, dosta sam toga prošao, mogu da kažem da sam sakupio dosta iskustva. Uvek gledam na taj period na takav način i ne kajem se što je tako bilo. Opet, kažem da mladi igrači treba da razmisle. Naravno da prija poziv takvog kluba kao što je Čelzi, ali je mnogo teško otići tamo mlad i izboriti se za status – napomenuo je Pantić.
Bilo je i objektivnih problema koji su pratili Pantića po dolasku na Ostrvo.
- Prvi problem po mom dolasku u London bila je radna dozvola, koju svi moraju da poseduju da bi nastupali u Premijer ligi. U to vreme nisam imao nastupe za A selekciju. Morao sam da odem u Holandiju u Vitese, da nastavim svoj put.
Usledile su pozajmice u Holandiji, najpre Viteseu, potom i Ekscelzioru.
- Holandija je prelepa zemlja, igra se dobar i atraktivan fudbal, sa mnogo mladih igrača. Kad sam stigao tamo do određenog trenutka sve je bilo dobro. Do početka oktobra, kad sam zadobio povredu meniskusa kolena, dugo me je mučila. Sa 18 godina nisam se dobro nosio sa tim, ispalo je tako kako je bilo.
Prošlu sezonu Danilo je proveo u mađarskom Fehervaru, ali se tamo nije naigrao, posebno posle odlaska trenera Marka Nikolića iz kluba.
- Videoton je odličan klub, i finansijski i u svakom drugom smislu. Marko nikolić me je doveo, ali sam stigao kasno, početkom septembra. Ubrzo je i Marko napustio klub, pa su se neke stvari promenile. Imam lepe uspomene, radi se slično kao ovde u Čukaričkom.
Kurir sport / Čukarički.rs