Namibija je odbila nemačku ponudu odštete od 10 miliona evra za kolonijalne masakre, navodeći da je treba „preispitati“.
Predsednik Namibije Hage Geingob rekao je u utorak da su odštete koje je Nemačka ponudila za masovna ubistva u svojoj tadašnjoj koloniji početkom dvadesetog veka 'neprihvatljive'.
Nemački okupatori u Namibiji ubili su desetine hiljada pripadnika domorodačkih naroda Herero i Name u masakrima 1904-1908. Godine, koje su istoričari nazvali prvim genocidom 20. veka.
U 2015. godini dve su države započele pregovore o sporazumu koji će kombinovati službeno izvinjenje Nemačke kao i razvojnu pomoć.
Geingob je u utorak upoznao specijalnog izaslanika njegove vlade Zeda Ngaviruea o statusu pregovora.
Informisanje je održano uoči poslednjeg kruga razgovora za koji tek treba da se odredi datum.
"Trenutna ponuda za reparacije koju je dala nemačka vlada ostaje nerešeno pitanje i nije prihvatljiva za vladu Namibije", rekao je Geingob u izjavi nakon brifinga, dodajući da je od Ngavirue zatraženo da "nastavi pregovore o revidiranoj ponudi". .
Iznos novca ponuđen za reparaciju iznosio je 9 miliona funti (10 miliona evra), navodi se u izveštaju DV-a.
Predsednik je takođe napomenuo da je Nemačka odbila da prihvati termin „reparacije“, jer je ta reč izbegnuta i tokom pregovora zemlje sa Izraelom nakon holokausta.
Ngavirue je odbacio nemačko pozivanje na reparacije kao "zarastanje rana" i rekao da će terminologija biti podložna daljoj raspravi, navodi se u izjavi.
Berlin nije odmah bio dostupan za komentar o tvrdnjama.
Nemačka je priznala da su se zlodela dogodila u rukama kolonijalnih vlasti, a neki zvaničnici su to čak prepoznali i kao genocid.
Ali zemlja je više puta odbijala da plati direktne odštete, pozivajući se na milione evra razvojne pomoći namibijskoj vladi.
Namibija je tokom nemačke vladavine 1884-1915. Godine nazvana nemačkom jugozapadnom Afrikom, a potom je 75 godina prešla pod vlast Južne Afrike, konačno stekavši nezavisnost 1990. godine.
Napetosti su se rasplamsale 1904. kada je se narod Herero pobunio, za njim i Nama, u pobuni koju su srušile nemačke carske trupe.
U bici kod Vaterberga u avgustu 1904. godine oko 80.000 Hereroa je pobeglo, uključujući žene i decu.
Nemačke trupe krenule su za njima preko onog što je danas poznato kao pustinja Kalahari. Samo 15.000 Herera je preživelo.
Kurir.rs/Daily mail