U Srbiji rade svega tri psihoonkologa za odrasle i šest za decu, a ne postoji nijedan psihijatar obučen za rad s obolelima od malignih bolesti
Svake godine u Srbiji 37.000 ljudi oboli od raka, a umre 21.000. I dok broj raste iz godine u godinu, najteže oboleli nemaju odgovarajuću psihološku i psihijatrijsku pomoć, jer je u Srbiji svega troje psihoonkologa, a nema nijednog psihijatra specijalizovanog za rad sa obolelima od malignih bolesti.
Program Vlade za unapređenje kontrole raka u Republici Srbiji za period 2020-2022. pokazuje da u državnim ustanovama za lečenje onkoloških pacijenata postoje svega tri psihoonkologa, jedan u Beogradu, a dva u Sremskoj Kamenici, i jedan psiholog koji povremeno dolazi s psihijatrije u Zrenjaninu. A psihologa/psihoonkologa koja rade s decom obolelom od raka je šest u celoj zemlji.
- U Republici Srbiji je u zdravstvenim ustanovama specijalizovanim za onkologiju ili ustanovama sekundarnog i tercijarnog nivoa koje imaju onkološka odeljenja za odrasle onkološke pacijente angažovan mali (nedovoljan) broj psihologa (psihoonkologa) i nijedan psihijatar, uprkos porastu broja novoobolelih od različitih malignih bolesti - navodi se u dokumentu Vlade. Onkohirurg prof. dr Miroslav Granić, jedan od vodećih stručnjaka za tumor dojke, za Kurir ističe da je broj psihoonkologa u Srbiji zanemarljiv.
- Nažalost, nema ih dovoljno, a njihova uloga je veoma značajna. Svi onkološki bolesnici u početnoj fazi i saznanju o svojoj bolesti zahtevaju takvu pomoć, ne znaju gde da idu, niti kome da se obrate. Pitaju nas, koji ih direktno lečimo onkološki, a mi nismo verzirani za mentalne procese - navodi Granić i dodaje: - U celom Kliničkom centru Srbije ima tek jedan psihoonkolog. To je problem, hitno treba povećati njihov broj. Svuda u svetu su nezamenljivi, zna se u kojoj fazi bolesti učestvuju, da pomognu pacijentima da prebrode kritične periode.
Da je veoma veoma važno da pacijenti imaju psihološku podršku stručnjaka od momenta kad saznaju tešku dijagnozu, ističe i Sava Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata obolelih od melanoma, koji ga i sam ima.
- Lečim se u Nemačkoj već sedam godina, tamo sam odmah imao psihoonkologa. To je bilo dragoceno iskustvo, jer kada čoveku nije ni do čega, mnogo je važno da dobije svaku vrstu pomoći, a naročito tu psihološku - navodi Pilipović i dodaje:
- Mi smo siromašno društvo i onda je i zdravstvo takvo. Ne možemo, nažalost, da organizujemo sve kako bismo želeli. Naše udruženje ima psihoterapeuta koji radi besplatno s nama, a imamo i grupne terapije. Privatan rad sa psihoterapeutima je dobar, ali nije jeftin.
Psiholog Aleksandra Janković ističe za Kurir da prisustvujemo nečemu što liči na "epidemiju malignih oboljenja" i da je neophodan brojniji stručni kadar kako bi oboleli od raka ojačali potencijal za mentalnu borbu i povećali šanse za ozdravljenje:
- Bolest koja utiče na čitavu porodicu, koja mora da menja navike i ponašanje, a tu su i finansijski problemi kao dodatna komplikacija, kao i suočavanje s najgorim strahom - onim od smrtnog ishoda. Psihološka pomoć je nešto što je najbitnije.
Foto/Source:Shutterstock/Kristina Vasković