"Jednog dana ćeš da pričaš kako si uspeo u životu. Bićeš primer drugima“, piše ispod jedne fotografije koju je Herbert Otoniel Perez Viktoriano postavio na Fejsbuk.
Zvuči kao velika vizija, ali Perez Viktoriano je već sada za mnoge uzor. Taj 29-godišnjak iz južnog Meksika dobio je posao u berlinskoj klinici Šarite. Tamo radi kao negovatelj i brine o pacijentima koji boluju od zaraznih i plućnih bolesti. Radi od novembra 2018. zajedno s 20 drugih negovatelja i medicinskih sestara iz Meksika.
Ali njegov put do Nemačke nije bio jednostavan. Krajem 2016. se u svojoj domovini javio na oglas agencije za posredovanje u pronalaženju posla u inostranstvu i počeo da uči nemački jezik. Do tada je već godinu dana radio kao negovatelj. Ali neposredno pre nego što je trebalo da krene u Nemačku, agencija je propala. Imao je sreće da je kontakt s klinikom Šarite pre toga već bio uspostavljen, pa ga je klinika pozvala u Berlin.
Do 2030. će biti upražnjeno 300.000 radnih mesta
Nedostatak stručnog kadra u zdravstvu Nemačke i pre korone je bio veliki problem za nemačkog ministra zdravlja Jensa Špana. Prema njegovim izjavama, u sektoru nege nedostaje 50.000 negovatelja. Do 2030. ta brojka bi mogla da se popne na oko 300.000, procenjuje Nemački savet za negu.
To nije novi problem – još od 2013. traje program Centralnog posredništva za stranu i stručnu radnu snagu (ZAV) u okviru Savezne agencije za rad. Pod nazivom „Triple Win“ angažuju se negovatelji iz inostranstva.
Sredinom 2019. ministar Špan je hteo da unese još malo svežine u ofanzivu vrbovanja radne snage. Prvo je otputovao na Kosovo, a potom u Meksiko kako bi sklopio sporazume o zapošljavanju. Neposredno pre toga, osnovao je Nemačku agenciju za stručnu radnu snagu u sektorima zdravstva i nege (DeFa). Agencija bi pre svega trebalo da brine o tome da stručnoj radnoj snazi olakša ulazak i izlazak iz zemlje. Ali na upit DW iz Ministarstva zdravlja stigao je pisani odgovor da je, zbog trenutnih mera zbog pandemije, dovođenje radne snage „obustavljeno na neodređeno vreme“. A u DeFa već ima 1.300 sporazuma s negovateljima iz Meksika i sa Filipina.
Direktor Kadrovske službe klinike Zarbriken, Tomas Hese, takođe se oslanja na stručnu radnu snagu iz inostranstva. „Mi bismo ovde morali da obrazujemo mnogo više ljudi i istovremeno da gledamo da zapošljavamo radnu snagu iz inostranstva. Samo tako ćemo uspeti da stvari stavimo pod kontrolu“, kaže Hese. On naglašava da je radna snaga iz Meksika veoma dobro osposobljena za rad.
Jedna od velikih prepreka za mnoge strane negovatelje jeste nemački jezik. I za Pereza Viktoriana je bilo tako: „Mnogo je bolje kada se prethodno nauči jezik. Jer, što je bolji tvoj nemački, pre ćeš se integrisati u društvo.“ Taj 29-godišnjak kaže da ga na poslu shvataju ozbiljno. Nakon kratke obuke, on danas zarađuje isto koliko i njegove kolege. Dobio je ugovor na neodređeno vreme i do sada „nije imao loših iskustava zbog toga što je stranac“. Naravno da je posao često stresan, ali kako kaže, barem postoji red. Ovde se, kaže, cene i pacijenti i zaposleni. „Do sada nisam nijednom radio duplu smenu, a u Meksiku je to potpuno normalna stvar“.
Nemačka pre svega ima problem s birokratijom prilikom zapošljavanja radne snage, kaže Tomas Krakau koji rukovodi sektorom nege u klinikama Asklepios. „Potreban je standardizovani postupak priznavanja stranih diploma“, dodaje Krakau. U ovom trenutku svaka nemačka pokrajina ima svoja pravila, što dodatno komplikuje priznavanje svedočanstava iz škole i diploma sa fakulteta. Krakau se takođe žali da se „ništa nije promenilo“, čak ni nakon svih dosadašnjih inicijativa ministra zdravlja.
Nema vrbovanja, nema zapošljavanja
Činjenica je da ni brojke ne govore baš o uspesima dosadašnjih mera. ZAV je ukazao da je od 2013. u Nemačku stiglo oko 4.000 negovatelja. U taj broj nisu uračunati ljudi koji su došli preko drugih agencija. A ove godine neće biti bolje, s obzirom na to da su, zbog korone, „otkazani za leto planirani razgovori s negovateljima u partnerskim zemljama“.
Herbert Otoniel Perez Viktoriano bi, nakon njegovih negativnih iskustava, radije u Nemačku došao preko programa „Triple Win“ i savetuje da se dobro provere sve privatne agencije za posredovanje u zapošljavanju. „Samo tako možeš biti siguran da nećeš platiti više“, kaže on.
S obzirom na ubrzan rast broja zaraženih korona-virusom, u ovom trenutku on mnogo misli na Meksiko i svoju porodicu. Ali se ne planira da se vraća. „To doduše ne mogu isključim, ali u ovom trenutku je moja karijera u Nemačkoj.“
Kurir.rs/DW