Istraživači u Nemačkoj će grupi ljudi dati nešto više od 1200 evra mesečno, bez dodataka, kao deo eksperimenta za procenu potencijalnih prednosti uvođenja šireg univerzalnog osnovnog dohotka (UBI).
Radikalna ideja privukla je sve veći interes širom sveta kao način potencijalne podrške ljudima tokom pandemije koronavirusa i šire.
Zagovornici tvrde da će mali, redovni prihod od države svim građanima pomoći u borbi protiv siromaštva, podstakao fleksibilnije radne prakse i omogućio nekima da više vremena brinu o starijim članovima porodice.
Nemačka pilot studija obuhvata 120 ljudi sa 1.200 evra kako bi nadgledalo kako menja svoj obrazac rada i slobodno vreme.
Istraživač Jirgen Šup - koji vodi projekat „Moj osnovni dohodak“ na nemačkom Institutu za ekonomska istraživanja sa sedištem u Berlinu - rekao je da želi da otkrije kako „pouzdan, bezuslovni protok novca utiče na stavove i ponašanje ljudi“.
On je za novine Špigl rekao: „Do sada je rasprava o osnovnom dohotku bila u najboljem slučaju filozofska, a u najgorem prljava. Sa obe strane je oblikovana klišeima".
"Protivnici tvrde da bi ljudi sa osnovnim primanjima prestali da rade kako bi ležali na kauču uz brzu hranu i striming usluge", dodao je.
„Pristalice tvrde da će ljudi nastaviti da rade ispunjavajući posao, postaće kreativniji i dobrotvorniji i spasiti demokratiju. To [raspravu] možemo poboljšati ako ove stereotipe zamenimo empirijski dokazanim znanjem. "
120 korisnika stipendije će se, u početku, proučavati u poređenju sa grupom od 1.380 ljudi koja ne prima novčana sredstva.
Međutim, akademici koji stoje iza studije žele da pronađu milion kandidata za šire učešće do ovog novembra. Iz te grupe tada će biti izabrano 1500 ljudi za trogodišnji eksperiment sa prihodima.
Ankete na Jugavu otkrili su da većina britanske javnosti pruža podršku ljudima koji su prepušteni UBI tokom pandemije koronavirusa kako bi osigurali svoju finansijsku sigurnost.
Uprkos strahovima da će UBI učiniti ljude lenima, jedno veliko istraživanje otkrilo je da ima mali, ali pozitivan učinak na to da li učesnici preuzmu posao, kao i povećavajući mentalno blagostanje.
Dvogodišnji pilot program , koji je naručila vlada Finske, video je da je 2.000 ljudi izabranih nasumično među nezaposlenim stanovništvom plaćalo redovni mesečni prihod od 560 evra (490 funti) od države tokom dve godine.
„Ispitanici koji su dobili osnovni dohodak opisali su svoje blagostanje pozitivnije od ispitanika u kontrolnoj grupi“, kažu autori studije iz Instituta za socijalno osiguranje Finske.
Nakon objavljivanja pilot studije u maju, premijerka Škotske Nikola Sterdžon predložila je da je oduševljena ovom idejom. "Iskustvo virusa i ekonomske posledice toga zapravo su me mnogo, mnogo snažnije uveli u to da je ideja koja je došlo vreme."
U junu je Španija uvela „minimalni životni prihod“ kako bi podržala građane tokom pandemije. To je novčana naknada bez doprinosa - koja nije vezana za prethodnu istoriju zaposlenja - ali samo ljudi ispod određenog praga dohotka imaju pravo.
Kurir.rs/Independent