Za jedne je ličnost dana rođeni Parižanin Kinsli Koman koji je golom doneo titulu prvaka Evrope Bajernu, za druge je to Nejmar, koji se onako pošteno isplakao nakon finala Lige šampiona...
Ali najtoplija priča dolazi iz branše koja je po pravilu osuđena na kritike, psovanje i mržnju. Čovek čija je priča obeležila borbu Bajerna i PSŽ u Lisabonu je Lorenco Manjaneli, pomoćni sudija u finalu Lige šampiona.
Svi fudbaleri sanjanju da zaigraju u ovoj utakmici, a Manjaneli je sanjao da će je suditi. I to ne zbog profesionalnog izazova ili uspeha, nego iz razloga lične prirode. Njemu je, naime, nedavno od koronavirusa preminuo otac, pa je odlučio da svoje najveće dostignuće posveti uspomeni na pokojnog tatu.
Pri izlasku na teren zapaženo je da je Lorenco pomilovao "ušati pehar", a to u usdijskom svetu ima loš predznak - nešto će krenuti kako ne treba. Ipak, čovek je savršeno odradio svoj posao, iz njegovog ugla uz očevu pomoć. Jer na utakmici je sve vreme uz sebe imao fotografiju pokojnog oca.
Drugi detalj koji je privukao pažnju je intniranje himne Lige šampiona. Dok se "tresla ušema" svi fudbaleri i sudije ruke su držali uz telo. Svi osim Manjanelija čija je ruka ležala na grudima.
A onda je pri dodeli priznanja u kameru pokazao očevu fotografiju, primio medalju, od srca se nasmejao i poljubio odličje. Ocu u čast!
Kurir sport