Većina političkih prognostičara odgađa svoja konačna predviđanja za predsedničku trku do jutra posle izbornog dana. Na primer, 2016. godine, Nejt Silver iz FiveThirtiEight i Nejt Kon iz Njujork Tajmska objavili su svoje poslednje projekcije tokom vikenda 8. novembra.
Međutim, jedan prognostičar rutinski objavljuje svoje prognoze šest meseci unapred. Profesor Helmut Norpot sa Univerziteta Stoni Bruk u Njujorku izrekao je svoju poslednju rieč na takmičenju Tramp-Klinton 246 dana pre nego što su birači izašli na birališta. U martu 2016. Norpot je sa pouzdanjem predvideo da će za predsednika biti izabran Donald Tramp. Ne samo da se suprotstavljao Silveru, Konu i nebrojenim drugim stručnjacima, bio je u pravu.
„Primarni model“ Helmuta Norpota bio je u pravu 25 od 27 puta, i predviđa da će 2020. godine predsednik Tramp pobediti Bajdena sa 362-176 na eletorskim izborima.
Konkretno, on daje predsedniku 91 odsto šanse da pobedi na izborima sa nedvosmislenom razlikom 362-176 elektora. Ako se ovo čini neverojatnim, imajući u vidu lavinu anketa koje predviđaju Trampovu skorašnju političku smrt, to će se činiti manje tako kad se uzme u obzir Norpotova evidencija. Izbori 2016. godine nikako nisu bili njegov prvi korak u političkim projekcijama. Njegov model je tačno predvideo pet od poslednjih šest predsedničkih izbora i projektovao tačan rezultat u sva osim dva od poslednjih 27 takmičenja kada su predizborni podaci uneti u njegov „Primarni model“.
Ovaj model ignoriše ankete, za koje Norpot smatra da više nisu predstavnici biračkog tela, i ne pokušava da izračuna politički efekat prolaznih događaja poput ekonomskih kolebanja ili prirodnih katastrofa. Umesto toga, dizajniran je na osnovu dugoročnih izbornih ciklusa i ranih primarnih rezultata određenih takmičenja pod nadzorom. Postoji izuzetno velika količina istorijskih podataka za koje je Norpot mogao da crpi izradbu i doradu svog modela. Pouzdane informacije o izbornim ciklusima dostupne su već od 1828. godine, a pouzdani podaci o primarnim performansama pojedinih predsedničkih kandidata sežu u 1912. Kako je profesor Norpot objasnio vestima sa Univerziteta Stoni Brook
Za razliku od izbornih analitičara, poput Nejta Silvera - čiji složeni modeli uključuju nacionalne ankete, ankete države, ekonomske podatke i neke istorijske informacije - Norpot je stvorio model koji je sam po sebi jednostavnost i tako je daleko manje sklon greškama. Oslanja se na ništa složenije od veka istorije tokom koje kandidat sa najboljim pokazateljem u ranim prvoligašima svoje stranke gotovo uvek pobedi na opštim izborima. Ovaj obrazac se otkrio 1912. godine, prvorazredni ciklusi igrali su glavnu ulogu u procesu nominovanja. Norpot često koristi te izbore kao primer koliko su prediktivni osnovci za ishod općih izbora i sudbinu kandidata.
Norpoth odbija tu tvrdnju da krize (Korona, ubistvo Džordža Flojda...) imaju bilo kakve stvarne veze sa tačnošću njegovog modela. Za njega je to samo matematika:
Moje predviđanje je ono što nazivam „bezuslovnim konačnim“. Ne menja se. To je matematički model zasnovan na stvarima koje su se desile. Predsednički izbori 2016. godine su se dogodili, primarni rezultati su u…. Svi misle da će Tramp propasti, a evo, ja sa gotovo potpunom sigurnošću predviđam da će on pobediti. Izgleda ludo. Ali nije
Kurir.rs/Spektator