Danijela Pantić Conić rođena je u Šapcu, gde je još kao srednjoškolka počela da radi na lokalnoj televiziji. U Beograd je stigla pre 15 godina sa namerom da studira, ali i da radi, pa se zaposlila na RTS, isprva u informativnom programu, ali je i danas svi prepoznaju kao voditeljku kviza "Slagalica". Danijela je danas u uređivačkom timu Kurir televizije, a u intervjuu za TV Ekran opisuje izazov s kojima se trenutno suočava i otkriva svoje planove.
Šta je bilo presudno da dođete na Kurir televiziju?
- Presudne su bile dve stvari: prva je poziv i poverenje u prijatelja i dugogodišnjeg kolege Igora Šanjevića, sa kojim sam sarađivala na RTS i TV Prva. Kada je prešao ovde i kada je počeo da podiže TV produkciju, a potom i televiziju, znala sam da to mora biti nešto dobro, ne samo zbog njega i svega što zna da radi već i zbog cele ekipe i želje da se stvori nešto dobro. Drugi izazov je stvaranje potpuno novog brenda, podizanje celog sistema na noge, koji čine profesionalci s drugih televizija. Taj osećaj da svakodnevno kreirate sadržaj koji gledaju stotine hiljada ljudi u jednom trenutku, a na duže staze i milioni u svetu (pošto smo onlajn platforma), daje veoma dobar osećaj svesti i odgovornosti za sve što radite.
Jedan ste od urednika Zabavnog programa Kurir televizije. Šta, možda, vašeg programu nedostaje da bio još bolji?
- Tek smo na početku, imamo dve dnevne emisije i znam da ćemo se još razvijati. Ono što bih ja volela da vidim na ovoj televiziji jesu lične priče, istine o događajima i reakcije koje je do sada samo Kurir mogao da otkriva. Drugo što mislim da bi bilo dobro da ova televizija emituje jesi igrane serije. One su sada pravi hit u Srbiji i to naši gledaoci zaista, vole da prate. TV serije i serijali su odmor ili otklon od svega drugog što nam se dešava, a što nas opterećuje u stvarnom životu.
Šta je prava zabava u medijima ili se kod nas sve svelo na onaj jeftin slogan "hleba i igara"?
- Mislim da je nekada zabavni program bio zahtevniji, originalniji i bogatiji, ali to danas kod nas malo koja TV može da iznese. Jednostavno ste imali velike sisteme, za koje je radio veliki broj ljudi i produkcija za koju su se snimale raznovrsne igrane, obrazovane i dokumentarne emisije i serijali - od skrivene kamere, skečeva do muzičko-zabavnih programa. Danas je to skupo i zahtevno, te je lakše otkupiti slične programe strane produkcije. Međutim, ono što nedostaje jesu kulturološka veza i taj osećaj za humor koji je specifičan svakom narodu. Inače, čvrsto verujem da su se od Rima do danas promenili samo formati i komunikacija; od usmene i pisane do pretežno elektronske, kako je pisao i Maršal Mekluan, a smisao je ostao isti - baš to što ste napisali - "hleba i igara".
Svedoci smo da mnogi, bez ikakvog pokrića, postaju "zvezde". Da li su krivi mediji koji ih promovišu ili narod koji to traži? Jesmo li u "tamnom vilajetu"?
- To je začarani krug. Da nema medija, ni oni ne bi bili zvezde, zar ne? S druge strane, mi živimo u medijskom dobu, mediji su svuda oko nas. Ne morate gledati TV ako to ne želite, ali ćete i dalje biti izloženi medijima ili ćete sami sebe izložiti u medije: na Instagramu, Fejsbuku, Jutjubu... To je neminovnost ovog vremena, jer idemo ka tome da sam čovek postane medij.
Da li vam nedostaje voditeljski posao?
- Iskreno, tokom ove pauze od rada na televiziji mnogo mi je nedostajalo svakodnevno angažovanje na TV, pošto serijal "Vege izazov sa Danijelom" na TV Kitchen snimam jednom godišnje. Voditeljski posao sam birala još dok sam bila u gimnaziji i, na moju sreću, rano sam i počela da ga radim. Uživala sam u tom poslu i zaista sam volela to da radim. Pretpostavljam da se to videlo i na ekranu. Urednički zanat došao je kao logičan nastavak karijere i kao želja da napredujem u poslu. Međutim, to su potpuno dva različita posla i nose različite emocije i energiju. Kao voditeljka raznovrsnih programa u Informativnom i Zabavnom programu na RTS i TV Prva upoznala sam različite ljude, razgovarala sa njima i delila sudbinu, i to je zaista veliki izazov i lepota ovog posla. Kao urednik, više sam fokusirana na zadatke i teme, na planove i sadržaj nego na ljude.
Vodili ste "Slagalicu" i bili jedna od najpopularnijih TV lica nacionalne televizije. Posle RTS otišli ste na Prvu, a potom uplovili u marketinške vode. Da li vas i dalje ljudi prepoznaju po "Slagalici" i kako danas gledate na svoje početke?
- Da, "Slagalica" je na prvom mestu, a potom serijal "Put pod noge" sa Zoranom Kesićem. Kviz na RTS je svakako druga emisija po gledanosti na RTS, i to tako traje godinama. U marketing i komunikaciju integrisana je moja ljubav prema naučnom radu, filozofiji, teoriji medija i potrošačkog društva. No, iako je to istraživanje komercijalnog u medijima, to nije nikako komercijalno za medije, te o tome ređe govorim u javnosti, samo na seminarima i stručnim konferencijama.
Koja je najvažnija lekcija koju ste naučili od Milke Canić?
- Od Milke Canić sam naučila mnogo toga i često pomislim na nju. Nas dve smo počele da radimo u programu "Srbija danas" i, kada sam prešla u Zabavni program, bilo mi je čudno što tu nema lektora. Tako je i ona prešla sa mnom u Zabavu, a potom su je pozvali da bude supervizor u "Slagalici". Ona je bila profesor književnosti i lektor, i zaista je volela srpski jezik i svoj posao. Tu ljubav prema lepom i čistom govoru prenela je i na mene. Nisam u tome toliko dobra kao ona, ali učim svakodnevno. Nekako sam nastavila njenu misiju negovanja jezika, te sam, u tom kontekstu, samo malo promenila njeno prezime, dodavši prezime svog muža Conić (a ona je bila Canić).
Da li i dalje nemate TV u kući?
- Da ja sama odlučujem u kući, ne bih ga imala! Retko kada ga uključujemo jer, kao što rekoh, sada nam je sve dostupno preko drugih uređaja i medija, telefona, interneta, društvenih mreža...
Kurir/ Ljubomir Radanov, foto: Zorana Jevtić