VAŠINGTON - Američka agencija NASA juče je saopštila da će njen robotički rover „Kjuriositi“ sleteti na Mars u ponedeljak ujutro po Griniču, odnosno u nedelju uveče po američkom pacifičkom vremenu.
Komunikacije će kasniti 13 minuta, zbog čega je nemoguće intervenisati u realnom vremenu. Spuštanje rovera na Mars možete pratiti OVDE
Peščana oluja na Crvenoj planeti donekle komplikuje misiju, ali naučnici kažu da će letelica „stići gde treba, i to bezbedno“.
„Kjuriositi“ (ili Marsova naučna laboratorija), najambicionija i najveća mašina koja je ikada poslata u kosmos, poleteo je sa Zemlje u novembru prošle godine i sada se bliži kraju puta dugog 560 miliona kilometara.
Da bi uspešno sleteo u Gejlov krater na ekvatoru, mora da uđe u atmosferu Marsa u tačno određenoj tački. Stoga su prošle sedmice naučnici neznatno promenili kurs letelice.
- Uskoro ćemo na površinu Marsa spustiti malo vozilo prepuno instrumenata. To je neverovatan podvig, smeo i uzbudljiv, ali fantastičan - rekao je Dag Makviston, šef programa za Mars pri NASA iz Pasadene u Kaliforniji.
Britanski BBC podseća da je Kjuriositi lansiran sa Zemlje u novembru 2011 i da se približava kraju svog puta od 570 miliona kilometara.
Da bi Kjuriositi uspešno sleteo na svoje odredište u dubokom ekvatorijalnom krateru na Marsu, kapsula koja ga nosi mora da uđe u atmosferu na veoma precizno utvrđenoj tački na nebu, a inžinjeri su novinarima rekli da se letelica koja nosi Kjuriositi nalazi veoma blizu te ciljne tačke.
Blaga popravka kursa, četvrta od lansiranja, učinjena je prošle subote, a poslednja analiza ukazuje da će Kjuriositi biti na ne više od jedan kilometar od svog određenog mesta sletanja.
Kjuriositi, poznata i pod imenom Marsova naučna laboratorija (Mars Science Laboratory MLS) najveći je i najsavršeniji rover napravljen za istraživanje Marsa do sada.
To vozilo opremljeno insutrumentima će ispitivati stijene u krateru Gejl, jednom od najvećih udubljenja na Marsu, u potrazi za mogućim pokazateljima da su na toj planeti nekada živeli mikroorganizmi.
Zbog mase letelice, koja iznosi skoro jednu tonu, NASA je morala da se odrekne metoda odskakanja u vazdušnim jastucima koju je primenila za spuštanje tri prethodna rovera - "Sojourner", Spirita i Oportjunitija ( i pređe na meko sletanje.
Rover drži konstrukcija s raketama koje joj omogućavaju da uspori pad.
Na visini od 1,5 kilometara rover će se odvojiti od padobrana i spoljnje kapsule, a zatim, uz pomoć raketa, smanjiti brzinu sletanja na jedan metar u sekundi.
Na bezbednoj visini, konstrukcija će spustiti rover na tlo, kablovi koji su ga držali će biti presečeni a konstrukcija će odleteti na bezbedno odstojanje.
Tim u NASA pažljivo motri na atmosferske uslove na Marsu koji bi mogli da zakomplikuju manevre.
U ovo doba godine jaki vjetrovi mogu da naprave oblake prašine, a velika oluja primijećena je ove nedjelje na oko 1.000 kilometara od mjesta spuštanja. NASA, međutim, očekuje da će ona iščeznuti mnogo prije slijetanja.
Prve crno-bijele fotografije koje će Kjuriositi poslati na Zemlju stići će u prvim satima po slijetanju.
Pratite prenos slijetanja na Mars uživo
NASA je za sve zainteresovane na svom internet sajtu obezbedila praćenje sletanja na Mars (sa kašnjenjem od 13 minuta). Prenos počinje u 5 ujutru po našem vremenu(6. avgust, ponedjeljak) i možete ga pratiti ovdje.