NULTI PACIJENT: I šest meseci posle korone imam problem s plućima
Igor Đantar (43), kod koga je kovid potvrđen 6. marta, za Kurir kaže da se posle pola godine i dalje zamara, teže diše i da se s koronavirusom ne treba šaliti
Danas, šest meseci nakon što sam se zarazio koronom i bio na korak do respiratora, osećam samo ogromnu sreću i zahvalnost prema lekarima i bogu što sam ostao živ. Kada je bilo najgore i kada nisam mogao ni da udahnem vazduha, ni da ustanem, lekari su na zid moje bolničke sobe postavili sliku moje dece i rekli mi: ‘Zbog njih moraš da izdržiš i preživiš’.“
Smršao mnogo
Ovako za Kurir priča Igor Đantar (43), zvanično nulti pacijent, prvi oboleli od koronavirusa u Srbiji, tačno šest meseci nakon što je ovaj opasan virus kod njega potvrđen 6. marta. Igor se, prema sopstvenim rečima, danas oseća mnogo bolje nego pre, iako je doskora osećao posledice gotovo mesečnog boravka i borbe za život u Kliničkom centru Vojvodine.
- Još uvek ima nekih problema s plućima. Brže se zamaram, teže dišem, ali ide nabolje. Do pre dve nedelje sam još uvek osećao teže posledice... Sada je stanje malo bolje, ali me za dve nedelje očekuje još jedna kontrola... Dugačak je strašno bio moj put oporavka. Nisam tada ni sanjao da jedan mali virus može da napravi toliko problema u organizmu. Zato još jednom apelujem na sve da se čuvaju, nose maske i slušaju preporuke lekara jer neko prođe bez simptoma, a neko ovako kao ja, dok neki drugi nisu uspeli da prežive - priča Igor i dodaje da je u bolničkom krevetu shvatio da je sve u životu, osim zdravlja, potpuno nevažno:
- Jedan dan imaš sve, a već sledeći ništa... Kada sam ušao u bolnicu, nisam mogao ni da ustanem iz kreveta, ni da odem do toaleta, 10 dana nisam mogao da jedem, mnogo sam smršao, a pre tog bio u punoj snazi, trenirao.... Danas sam srećan što ponovo mogu da radim, da šetam, da odem na ručak s prijateljima, da uživam u u životu.
Gušenje
Đantar kaže da je u bolnici ipak najviše razmišljao o deci i o svojoj porodici i šta će biti s njima.
- Osećaj je strašan, gušite se, nemate vazduha... Te jezive scene sa intenzivne nege mi se stalno vraćaju i nikada neću moći da ih zaboravim. To je definitivno najgorih sedam dana u mom životu. Bio sam na korak do respiratora, saturacija, odnosno nivo kiseonika u krvi pao je toliko da je sutradan trebalo da me stave na mehaničku ventilaciju... Međutim, celu tu noć sa mnom je sedela jedna doktorka i bodrila me, hrabrila me, govorila da dišem i da izdržim. Posvećenost medicinskog osoblja nikada neću moći da zaboravim, a oni me i dan-danas zovu i raspituju se kako sam. Nikada neću moći da im vratim sve što su uradili za mene - kaže Đantar, koji još jednom apeluje na sve građane da poštuju preporuke i čuvaju se ovog „ozbiljnog i opakog virusa“, i da budu odgovorni i prema sebi, ali i prema drugima.
Kurir.rs/ Jelena Pronić Foto: privatna arhiva