OBEĆANA ZEMLJA BEZ KORONE: Obračunali se sa virusom, sada se desetine hiljada pečalbara vraća kući (VIDEO)
Sredinom marta, nakon što je američki predsednik Donald Tramp objavio planove za zatvaranje granica i kada je Njujork započeo višemesečno zaključavanje sistema covid-19, Hana Rid ukrcala se u avion kući za Novi Zeland.
Pre izbijanja pandemije studirala je pravo na postdiplomskim studijama na elitnom univerzitetu Kolumbija u Njujorku, s namerom da okuša sreću u neumoljivom pravnom okruženju Njujorka, piše BBC.
"Ovako nešto je stavilo mnoge stvari u perspektivu. Odjednom godišnja zarada od 200.000 dolara u jednoj njujorškoj advokatskoj firmi više ne izgleda blistavo i atraktivno kada se uzmu u obzir zdravstveni rizik i zaključavanje", rekla je Ridove, koja se vratila u Okland na svoj prethodni posao u novozelandskoj advokatskoj kancelariji.
"Način na koji su se SAD bavile covid-19 i način na koji je infekcija uticala na Njujork učvrstio je moje razmišljanje i drago mi je što sam doneo ovu odluku. Ako postoji jedna reč koja bi to opisala, povratak na Novi Zeland bio je olakšanje “, objasnio je Rid za BBC.
Oni se ne vraćaju da bi čekali kraj pandemije, već da bi se smirili
Novozelanđani se vraćaju iz celog sveta da bi se naselili, a ne da čekaju da pandemija prođe u inostranstvu. Uspeh njihove domovine u borbi protiv koronavirusa podstakao je mnoge da se vrate kući i uživaju u sigurnom utočištu, gde maske i druge mere nisu deo normalnog života. Gubitak posla i ograničenja putovanja dodatno su podstakli novozelandske emigrante da se spakuju i vrate kući.
Skoro 50.000 Novozelanđana vratilo se od početka ove godine. Mnogi poput Ridove nameravaju da ostanu na Novom Zelandu. Sociologu Polu Sppoleniju sa Univerziteta Massei u Oklandu trenutno je teško reći koliko će ih se vratiti iz inostranstva. Predviđa da će se vratiti ukupno 100.000 ljudi ili 10 odsto ukupnog prekomorskog stanovništva, u zavisnosti od toga koliko dugo traje pandemija i s njom povezane ekonomske krize: „Ako se ovo nastavi više od nekoliko meseci, brojevi će se nesumnjivo povećati“.
Novi Zeland se suočava sa jedinstvenom prilikom, piše BBC. Nijedna druga zemlja na svetu se ne suočava sa istom vrstom reverznih migracija izazvanih pandemijom u kombinaciji sa vrlo efikasnim odgovorom na pandemiju i velikom prekomorskom dijasporom. Novi Zeland je po udelu građana koji žive u inostranstvu na drugom mestu nakon Irske u OECD-u. Otprilike 600.000 do milion Novozelanđana živi u drugim zemljama, a pet miliona u domovini. Mnogi Novozelanđani prelaze Tasmansko more do Australije, gde mogu raditi bez viza, dok drugi odlaze u Veliku Britaniju i SAD u potrazi za bolje plaćenim poslom ili emigrantskim centrima poput Dubaija i Singapura.
Iako su se mnogi Novozelanđani kroz istoriju nakon uspešne karijere u inostranstvu vratili kući da bi se nastanili ili osnovali porodicu, nikada nije bilo slučaja da se tako veliki broj ljudi iznenada vrati u svoju domovinu, a Novi Zeland odjednom postane poželjniji od Londona, Njujorka. Hong Kong i drugi globalni centri. Stalni egzodus visokokvalifikovanih Novozelanđana nekada je bio poznat kao odliv mozgova. Danas se ovo sve više naziva razmenom mozgova, jer ljude koji odlaze zamenjuju visokokvalifikovani imigranti iz celog sveta. Godišnja neto migracija je oko 56.000 ljudi, a 2019. godine 27 odsto Novozelanđana rođeno je u inostranstvu.
Ali ovaj novi tok Novozelanđana izgleda kao drugačiji oblik razmene mozga, jer se Novozelanđani koji su razvili veštine i poslovne veze u inostranstvu vraćaju i doprinose Novom Zelandu, kaže ekonomista Džuli Fri, autor knjige Better Lives: Migration, Velbing i Nju Zeland. : Migracija, blagostanje i Novi Zeland). Ova obrnuta migracija odlična je prilika za uspostavljanje veza između Novog Zelanda i ostatka sveta, gde povratnici mogu gotovo odmah po dolasku da podele ono što su naučili u inostranstvu, poduče ljude na Novom Zelandu i donesu međunarodno iskustvo na lokalno tržište.
"Biće nam sigurno bolje, jer će se mnogi koji bi inače zauvek ostati u inostranstvu vratiti kući", rekao je Spunli za BBC.
U ovoj ranoj fazi još je teško znati koliko će Novozelanđana ponovo napustiti zemlju, iako anegdotalno mnogi, poput Rida, kažu da se ne planiraju vratiti u inostranstvo, čak i kada koronavirus više nije toliko velika briga. Rastuće cene kuća ukazuju na veću potražnju za stalnim smeštajem, a veze takođe mogu promeniti način na koji je covid-19 promenio velike gradove.
"Kada se vratite na Novi Zeland iz inostranstva, obično vam nedostaju sjajne stvari u Njujorku ili Londonu. Ali s obzirom na to da su takvi gradovi ugroženi u kratkom ili srednjem roku, u psihološkom smislu, ljudi gledaju celu sliku. Naročito kada je reč o kvalitetu njihov život ili obrazovne mogućnosti njihove dece “, objasnio je bila je Fri.
Međutim, neposredna finansijska budućnost Novog Zelanda mogla bi biti daleko manje ružičasta. Iako se stopa nezaposlenosti trenutno kreće oko četiri procenta, broj ljudi koji su bez posla, ali ne traže aktivno posao ili su navedeni kao „nedovoljno iskorišćeni“ dramatično je porastao. Neki ekonomisti predviđaju da će nezaposlenost do kraja godine biti devet odsto.
U ovoj ranoj fazi malo je poznato da li su povratnici pronašli posao od povratka na Novi Zeland. Na anegdotskom nivou, mnogi su se uspešno vratili na svoje stare položaje ili svoje međunarodno iskustvo pretvorili u nove uloge. U isto vreme, nova fleksibilnost oko rada na daljinu omogućila je drugima da prvi put dovedu svoje međunarodne odnose na Novi Zeland.
Jedna prijateljica Hane Rid, počela je da radi u londonskoj advokatskoj firmi iz svog doma u Oklandu, a nastavila je da radi i za njujorški advokat za ljudska prava pored svog redovnog posla. „Mnogo je kompanija sada otvorenije za daljinu, pa ako možete da radite iz obezbeđenja Novog Zelanda, zašto ne?“ rekao je Rid.
Iako ne mogu svi pronaći posao odmah, smatra Fri, podaci sugeriraju da će povratnici postepeno početi otvarati radna mesta već svojim boravkom, jer će sve više i više ljudi trebati usluge i domove.
"Njima je potreban smeštaj, kupovaće stvari, trebaju im škole, lekari, a to ostalim zaposlenim Novozelanđanima daje posao. Potražnja će sveukupno rasti. Trebaće vremena da se prilagodi, ali s vremenom nećemo imati gomilu nezaposlenih, već otvaranje novih radnih mesta", rekala je Fri. za BBC.
Ipak, mnogi mladi Novozelanđani koji su uspeli ponovo da iskopaju put kući. Maraea McMahon bila je usred skijaške sezone u Kanadi kada je izbila pandemija. Od povratka kući u Velington, radila je za lokalnu dobrotvornu organizaciju, ali već je počela da razmišlja o studiranju u Njujorku, gde je radila kao au pair.
„Ozbiljan sam u vezi sa tim, neću uskoro napustiti Novi Zeland, ali otići ću kada bude bezbedno“, naglasio je MekMejhon.
Da bi Novi Zeland zaista imao koristi od talenata koji se vraćaju kući, moraju ostati dugoročno. Za sada nema odgovora na pitanje koliko je to sigurno i da li je podložno faktorima kao što su troškovi putovanja u inostranstvo, vremenski okvir u kojem će se vakcina pojaviti i oporavak sveta. Strano iskustvo je već decenijama ključni deo života Novozelanđana i mnogi koji su morali da ga se odreknu ili skrate svoj boravak mogu biti željni da krenu u svet. Jednom kada pandemija bude pod kontrolom, ti isti Novozelanđani mogu se uputiti u inostranstvo. Čak i sa 100.000 novih stanovnika, tržište rada ostaje malo, što ambicioznim radnicima bez međunarodnog iskustva otežava napredovanje. Želja da se vidi svet takođe može igrati ulogu u odluci da napusti domovinu.
Ali postoji i jedan element koji bi mogao uticati na ravnotežu - duboki osećaj lojalnosti. Generalno, Spunli tvrdi, prisilna reverzna migracija, u kojoj su mnogi migranti morali da napuste domove i vrate se u zemlju porekla, rezultira osećajem nezadovoljstva i besa, kao i snažnom željom da ponovo odu. Ovaj put, međutim, Spoonlei ukazuje na veliku zahvalnost mnogih Novozelanđana, koja bi ih mogla podstaći da ostanu: „Mislim da su mnogi povratnici jednostavno zahvalni što su u zemlji koja normalno funkcioniše i u kojoj mogu da nastave život“.
Kurir.rs/Net.hr