Jedna od posledica terorističkog napada 11. septembra 2001. je i pojava brojnih teorija zavera koje tvrde da zvanična saopštenja ne govore istinu.
Nije bitno da li verujete u njih ili ne, ali neke postavljaju stvarno intrigantna pitanja.
Pogotovo kada se spoje sa tajanstvenošću sa kojom su vlasti (razumljivo ili ne) reagovale na čitavu situaciju posle napada. Ovo su neke od njih.
10. Da li su prosečni i loši piloti uopšte mogli da upravljaju tako moćnim avionima?
Brojna pitanja se postavljaju o sposobnosti terorista da upravljaju avionima koji su se zakucali u Bliznakinje i Pentagon. Nije se, naime, radilo o malim avionima, već o ogromnim putničkim mlaznjacima. Razni TV programi pokušali su preko simulatora leta i profesionalnih pilota da vide koliko je teško upravljati tim letelicama. Pokazalo se da neiskusni piloti ne bi bili u stanju da usmere velike putničke avione tačno u metu (što se posebno odnosi na Let 77 koji je pogodio Pentagon), jer su čak i iskusni profesionalni piloti imali problema sa upravljanjem.
Trener pilota iz San Dijega Rik Garza učio je teroriste da lete. Iako je koristio male avione sa jednim motorom, nije mogao da ih pusti da prođu, nego ih je čak zamolio da napuste kurs jer su bili toliko nesposobni.
9. Odgovor NORAD-a
S obzirom na to da se Severnoameričko zapovedništvo za vazdušnu odbranu (NORAD) uopšteno smatra najsofisticiranijim protivvazdušnim sistemom odbrane na svetu, razumljivo je zašto se neki ljudi pitaju kako to da nijednog od četiri oteta aviona nisu presreli lovci stacionirani u obližnjoj vazdušnoj bazi Endrjus.
Ovo je ključna stvar za mnoge istraživače koji se pitaju kako je dozvoljeno da se otmice dogode. Nekima je nezamislivo da vlasti nisu podigle presretače, posebno ako su bili svesni da je "nešto krenulo po zlu" dobrih 30 minuta pre nego što se prvi avion zakucao u Svetski trgovonski centar.
Radi poređenja, ti konstantno "spremni na poletanje" presretači samo su tokom 2000. poleteli 129 puta. Isto tako treba napomenuti da nije potrebno puno da se presretač pošalje u vazduh. Ako avion i najmanje skrene sa planiranog kursa ili ako je kontakt izgubljen na samo nekoliko minuta, šalju se borbeni avioni. Ako postoji i najmanja sumnja da se radi o situaciji za uzbunu, tretira se kao situacija za uzbunu. Ali, uprkos tome, 11. septembra presretači nisu uzleteli, ili barem ne na vreme.
8. Tvrdnje o eksplozijama i bombama
Postoje brojne teorije prema kojima su Bliznakinje srušene kontrolisanom eksplozijom. Na društvenim mrežama se redovno pojavljuju video snimci koji "dokazuju" tu tvrdnju. Ali, ne radi se o novoj tvrdnji. Gotovo odmah posle urušavanja neki ljudi su tvrdili da su čuli eksplozije iz unutrašnjosti zgrade. Čak su i neki vatrogasci koji su bili na licu mesta tvrdili to u izjavama medijima. Jasno, razumljivo je da je u to vreme vladala velika konfuzija.
Osoba za koju se vjeruje da je odgovorna za teoriju o "‘kontrolisanom rušenju" je Dejvid Rostček. Kada je video rušenje na televiziji, na internetu je objavio rečenicu: "Izgleda poput kontrolisanog rušenja i ako ne čujemo više o tome sledećih nekoliko dana onda je nešto stvarno problematično s tim".
Tvrdnje o eksploziji i bombama postoje i u slučaju Pentagona. April Galop radila je u Pentagonu i bila je unutar zgrade sa svojim mladim sinom. Nije krila svoje tvrdnje kako je eksplozija sličnija detonaciji bombe protresla zgradu.
Nekoliko minuta kada se to dogodilo, kaže da je izašla bosonoga iz zgrade kroz rupu koju je navodno napravio ogromni putnički avion. Ali, ona nije videla niti ostatke letelice, niti leševe putnika, niti njihov prtljag. Bila je toliko uverena da je čitava zvanična priča potpuna laž da je čak pokušala i da tuži vladu SAD-a (u slučaju Galop protiv Čeni). Nema ni potrebe naglašavati da se suočila sa brojnim napadima zbog svog "neameričkog" ponašanja.
7. Govor Donalda Ramsfelda 10. septembra
Dan pre napada 11. septembra tadašnji ministar odbrane Donald Ramsfeld objavio je da će doći do velikih rezova u Pentagonu kako bi se oslobodili milioni dolara za oružje i operacije. Uz to je i tiho priznao da nije poznato gde je nestalo 2.3 triliona dolara. Utvrdio je da će Pentagon da deluje efikasnije i da će lakše da uđe u trag nestalom novcu. Čak je izjavio i da će stare i neefikasne sisteme računanja koji su pratili svaku vladinu odbrambenu transakciju prepraviti da bi se deljenje informacija učinilo lakšim i preciznijim.
Pred nacionalnim i međunarodnim medijima, Ramsfeld je izjavio da ne napada Pentagon, već da ide da ga "oslobodi". Manje od 24 sata kasnije, Pentagon je ponovo u vestima kao treća meta terorista.
6. Izbrisani sistemi računanja
Možda ono što je učinilo gorepomenuti govor Donalda Ramsfelda još više sumnjivim upravo je činjenica da se sav hardver (kao i sve beleške tamo skladištene) nalazio baš na mestu u koje se zabio Let 77. Šteta je bila tolika da su sve beleške potpuno uništene i ništa nije moglo da se povrati.
S obzirom na to da je i sam Ramsfeld naveo da se 2.3 triliona dolara izgubio trag, taj je novac teoretski nestao u dimu 11. septembra 2001. Oni koji veruju u tvrdnje o "crnim fondovima" i finansiranjima koja zvanično ne postoje, nisu mogli da ne primete da je 2.3 triliona dolara upravo postalo dostupno vlastima da ih potroše i ulože kako god žele.
Gde su nestali trilioni dolara o kojima je i sam Ramsfeld govorio dan pre napada? Jasno, za ovo nema dokaza, sve je samo spekulacija. Ali to je i smisao crnih fondova. Ali, nesumnjiva je činjenica da je 2.3 triliona dolara ostalo zauvek izgubljeno unutar sistema posle tragičnog događaja kod Pentagona.
5. Druge teorije u vezi sa Letom 77
Hani Hanjor, osoba koja je navodno upravljala Letom 77, navodno nije bila u stanju da upravlja i tako precizno dda zakuca avion u Pentagon. Posebno ne pod uglom potrebnim za nanošenje tolike štete.
Samo nekoliko nedelja pre napada, zvaničnici vazdušne luke u Merilendu hteli su da provere da li Hanjor stvarno ima pilotsku dozvolu kada je pokušao da unajmi mali avion. Insistirali su da napravi probni let. Jedan od instruktora izjavio je da Hanjor jednostavno nije bio u stanju da pilotira, pa su odbili da mu iznajme avion.
Osim toga, telefonski pozivi iz Leta 77 samo nekoliko minuta pre pada navodno su bili lažni. Neki veruju da su pozivi stvoreni tehnologijom koja je menjala glasove. Ideje šta se stvarno dogodilo sa pravim putnicima raznolike su, od toga da su svi dobili nove identitete pa do toga da su jednostavno poubijani.
Koliko god ludo ove teorije zvučale, usamljeni čudaci nisu jedini koji u njih veruju. Brojni akademici, naučnici, bivši vojnici i obaveštajci odbijaju da poveruju u zvaničnu verziju.
4. Tvrdnje o projektilima
Još jedna tvrdnja o napadu na Pentagon podupire ono što govori April Galop. Penzionisani general Albert N. Stablebajn III izjavio je da može da dokaže da nije avion ono što je pogodilo Pentagon. Stablebajn je javno progovorio o svojim tvrdnjama. Iako je u početku verovao u zvaničnu verziju, predomislio se kada je detaljnije analizirao napad na Pentagon.
Zatim je počeo da otkriva ono za šta veruje da je prikrivanje istine monumentalnih proporcija. Stablebajn tvrdi da su oko Pentagona bile isključene sve kamere osim jedne. Vlasti su u javnost pustile pet sličica filma koje naizgled prikazuju avion kako udara u zgradu. Stablebajn tvrdi da snimak u stvari prikazuje projektil, ali da su slike lagano izmenjene. Da li je to bila bomba koju je čula April Galop?
Postoje tvrdnje da su tokom napada bili isključeni PVO sistemi oko Vašingtona. Drugi tvrde da su čuli reči: "Pentagon je pogođen projektilom!".
3. Let 93 i beli avion
Avion na koji se često zaboravlja u raspravama o napadima 11. septembra je Let 93. Konkretnije, kako je završio na zemlji? Tokom božićnog govora vojnicima stacioniranim u Bagdadu 2004., Donald Ramsfeld je priznao da su taj avion srušili američki lovci. Teoretičari zavera odmah su se bacili na tu Ramsfeldovu izjavu, dok je zvanični Pentagon jednostavno rekao da se političar "loše izrazio".
Zvanična priča tvrdi da su sami putnici savladali teroriste, ali da se tokom borbe avion srušio u polje u Pensilvaniji. Ali, gotovo odmah su se pojavile glasine da su ga srušili borbeni avioni.
Da sve bude još čudnije, misteriozni beli avion viđen je kako kruži iznad Bele kuće malo pre ili baš kada su pogođeni Pentagon i Bliznakinje. Džon King, dopisnik Bele kuće za CNN, izjavio je uživo: "Inače ne viđate avione iznad Bele kuće. To je zabranjeno područje". Zatim je dodao da je "tajna služba jako zabrinuta zbog njega".
Da li je taj misteriozni avion zatim usmerio svoju pažnju na Let 93 posle napuštanja vazdušnog prostora Vašingtona, nije poznato. Isto tako ne znamo odakle je došao, gde je išao, niti ko je bio u njemu.
2. CGI tehnologija
Sigurno ste na internetu videli brojne primere kako se pomoću CGI tehnologije stvaraju iluzije koje izgledaju kao da su prave. Možda ste isto tako videli video koji pokazuje snimak drugog aviona kako udara Južni toranj.
U tvrdnji koja je bizarna koliko je i fascinantna (u smislu tehnologije potrebne da se tako nešto postigne) bivši pilot CIA-e Džon Lir tvrdi da nijedan avion nije pogodio Bliznakinje, već da je sve to bila CGI iluzija, tempirana da "pogodi" svaki od tornjeva u trenu kada dođe do eksplozije. Njegove tvrdnje se uglavnom samo kritikuju i obično se odbacuju bez razmišljanja.
1. Fizički argument
Kao i CGI video klipovi, po društvenim mrežama kruže i tvrdnje koje se mogu svesti na to da "gorivo za mlazne motore ne topi čelične grede". To se odnosi na tvrdnju koju mnogi ljudi odbijaju, a koja glasi da je urušavanje Bliznakinja posledica intenzivne vrućine zbog zapaljenog goriva.
Čak i da se to dogodilo, tvrde, sigurno se ne bi dogodilo dva puta za redom. Čak i neki stručnjaci za građevinu veruju da je rušenje Bliznakinja (i zgrade 7 malo kasnije) rezultat kontrolisane eksplozije bombi unapred postavljenih u potporne grede građevina.
Jasno, postoje i kontraargumenti za sve ove tvrdnje. Dok je moguće da se grede ne bi stvarno otopile, isto je tako moguće da bi dovoljno oslabile da ugroze stabilnost građevine.
Kurir.rs/Net.hr/Express.hr