Stotine porodičnih klanova arapskog porekla vladaju četvrtima nemačkih metropola. Istražitelji kažu da tu važe drukčija pravila nego recimo kod italijanske mafije. Sada je poznati muzičar Bušido svedok u jednom procesu.
Poznat je postao kao gangsta reper. Od 2018. muzičar Bušido (41) živi pod policijskom zaštitom. Ovih dana je stigao do Zemaljskog suda u Berlinu u policijskom konvoju s rotacionim svetlima, a kad izlazi iz auta, oko njega je obezbeđenje s pancirnim prslucima i fantomkama.
Bušido, pravim imenom Anis Ferčiči, potiče iz Tunisa. Na suđenju Arafatu Abu-Čakeru i trojici njegove braće reper se pojavljuje kao krunski svedok, ali i jedan od tužitelja.
Abu-Čaker (44) se smatra šefom kriminalnoga klana arapskog porekla. Bušido i braća Abu-Čaker su godinama prisno sarađivali. Ali, ono što Bušido priča na suđenju više podseća na robovskom odnosu. Govori o iznudama i sumnjivim poslovima – braća Abu-Čaker i njegova braća navodno su Bušidu žestoko pretili i maltretirali ga kad je hteo da prekine saradnju.
Bušido je svedočio više dana. I dao uvid u paralelni svet kriminalnih klanova. Navodno je Abu-Čakeru morao da plaća reket od 30 odsto svojih prihoda. Tako se iznos tokom godina popeo na oko devet miliona evra.
„Težnja za moći, uticajem, novcem i pravljenje pritiska na druge – to su osnovni elementi organizovanog kriminala“, kaže berlinski socijaldemokratski stručnjak za unutrašnju politiku Tom Šrajber. „Zastrašivanje u tome igra ključnu ulogu.“
Tu je i zastrašivanje svedoka, ukazuje državni tužilac Ralf Knispel. Gotovo tri decenije on radi u državnom tužilaštvu Berlina i bavi se gangsterskim klanovima. Ovo suđenje je, kaže, posebno jer u liku poznatog repera postoji svedok spreman da govori.
Knispel priča da ga je često dovodilo do očajanja što svedoci na policijskom saslušanju ispričaju detalje „na osnovu kojih izgleda da bi optuženi mogao da bude osuđen, ali onda na sudu to ne ponove“.
Klan Abu-Čaker samo je jedan od više klanova arapskog porekla koji nemačkoj policiji zadaju glavobolju. I on nije najveći. Ima oko 250 članova, dok recimo klan Remo ima oko 500 članova.
Jedna od spektakularnih kriminalnih akcija klana Remo je krađa zlatne kovanice teške oko sto kilograma iz berlinskog Bodeovog muzeja 2017. godine. Tri člana toga klana osuđena su u februaru na višegodišnje kazne zatvora. Zlato vredno više od tri miliona evra nije nađeno – verojatno je pretopljeno.
Prema prošlogodišnjem izveštaju Saveznog kriminalističkog zavoda, klanovi se najviše bave trgovinom drogama i provalama. Najviše sudskih procesa do sada je vođeno u pokrajini Severnoj Rajni—Vestfaliji na zapadu zemlje. Prošle godine je tamo delalo 111 klanova, a oko 3.800 osumnjičenih iz njihovih redova tereti se za više od 6.000 krivičnih dela.
Tomas Jungblut vodi odeljenje za organizovani kriminal u Pokrajinskom kriminalističkom zavodu u Diseldorfu. On uočava bitnu razliku između organizovanog kriminala italijanskih, ruskih ili rokerskih bandi i porodičnih klanova arapskog porekla. „Porodica je sve. Čast porodice se brani po svaku cenu. I vredi zakon jačega. Tu određenu ulogu igraju vrlo arhaična shvatanja.“
Jedno od žarišta takvog kriminala je Esen, grad s oko 600.000 stanovnika. Gradonačelnik Tomas Kufen već je nakon ubistava znao da ide do šefova klanova i apeluje da se ne vrši krvna osveta. Nekada, naime, prilično je jasno ko stoji iza zločina, ali ne postoje dokazi. „Krvna osveta je paralelno pravosuđe koje ne možemo trpeti“, kaže Kufen.
On kaže da se klanovi većinom bave drogom, reketiranjem, prostitucijom i pranjem novca s kojima običan građanin Esena „nema dodirnih tačaka“.
Ali građane ljuti to što se tako razvila subkultura, kaže Kufen, te nabraja: nastupanje bez poštovanja, stvaranje utiska da ulica pripada klanovima, da u konfliktima važi samo zakon porodice, da se ne obraća policiji ili advokatu.
Zbog borbe protiv tih kriminalnih paralelnih struktura u Esenu je osnovana „Sigurnosna konferencija Rur“, jedinstven projekat u Nemačkoj. Gradovi rurske oblasti razmenjuju iskustva, i hoće zajedno da se obračunaju sa kriminalom.
Stalno će biti kontrolisani šiša-barovi i kockarnice, objašnjava gradonačelnik Esena Kufen. Baciće se oko na kafiće, dućane i frizerske salone gde gotovo nema mušterija, ali se prijavljuje veliki promet što ukazuje na pranje novca.
Ali, samo represija neće biti dovoljna, kaže Tomas Kufen, nego se zalaže za pružanje šansi. „Uz racije i ciljane postupke protiv klanskog kriminala, nudimo sasvim konkretne mogućnosti mladim ljudima koji su ovde rođeni i koji još nisu u sukobu sa zakonom.“
Kufen skreće pažnju da brojni članovi klanova, iako su rođeni u Nemačkoj, ovde žive kao osobe bez državljanstva. Tako ne vide perspektivu niti se integrišu. Kufen ipak ističe da „nejasan pravni status nikad nije izgovor da se u Nemačkoj postane kriminalac“.
I berlinski stručnjak za unutrašnju politiku Tom Šrajber naglašava da su neki članovi klanova praktično prisiljeni na kriminal. „Ako se ljudi ne integrišu na tržište rada, niti imaju mogućnost da uče nemački jezik i postanu deo društva, onda ne smemo da se čudimo da se stvaraju određene paralelne strukture.“
Šef klana Arafat Abu-Čaker je dvostruko profitirao od muzičara Bušida: prvo kroz milione koje je od njega dobio, a drugo kroz ugled koji mu je donelo pojavljivanje na crvenom tepihu uz poznatog repera.
A Bušido se izgleda ne oslanja samo na nemačku policiju kad se radi o sigurnosti njega i njegove porodice. Naime, Bušido sada sarađuje sa konkurentskim klanom Remo.
Kurir.rs/DW