Mesecima pre nego što je najavio ostavku, premijer Šinzo Abe pokrenuo je promenu politike koja bi po prvi put mogla da dozvoli japanskoj vojsci da planira udare na kopnene ciljeve u Kini i drugim delovima Azije.
Japanske snage samoodbrane usmerene su ka zaustavljanju napadača u vazduhu i moru. Promena politike usmerila bi vojsku na stvaranje doktrine za ciljanje neprijateljskih lokacija na kopnu - misija koja bi zahtevala kupovinu oružja velikog dometa poput krstarećih raketa.
Ako je usvoji sledeća vlada, politika bi označila jedan od najznačajnijih pomaka u japanskom vojnom stavu od kraja Drugog svetskog rata. Ona odražava Abeov dugogodišnji napor za snažnijom vojskom i sve veću zabrinutost Tokija zbog kineskog uticaja u regionu.
Japanska vlada zabrinuta je pojačanom vojnom aktivnošću Kine oko spornih ostrvaca Istočnokineskog mora.
„Glavni razlog naše akcije je Kina. Zapravo nismo previše naglasili to, ali sigurnosne odluke koje donosimo su zbog Kine “, rekao je Masahisa Sato, poslanik iz Abeove vladajuće Liberalno-demokratske partije, koji je bio zamenik ministra odbrane i zamenik ministra spoljnih poslova. intervju.
Japan se odrekao prava na vođenje rata nakon Drugog svetskog rata, čineći pitanje napade na kopnu - što bi podrazumevalo napade na strano tlo - spornim za svoje azijske susede, posebno Kinu.
Abe je prošlog meseca rekao da odstupa zbog pogoršanja zdravlja. Očekuje se da će glavni sekretar kabineta Jošinhide Suga, koji se smatra manje sokolom od Abea, ali je usko povezan s njim, pobediti u trci da ga zameni za lidera stranke i postane premijer.
Abe je u junu naložio višim kreatorima odbrambene politike da iznesu predloge LDP-a za vojsku koji uključuju doktrinu kopnenog napada ili udara.
Taj predlog će postati vladina politika ako bude uključen u revidiranu nacionalnu odbrambenu strategiju, koja se čini verovatnom, kažu dvoje upućenih, uključujući vršioca dužnosti generalnog sekretara LDP-a Tomomija Inadu.
„Mislim da u LDP-u nema puno protivljenja tome“, rekla je Inada za Rojters. „Taj pravac se ne menja ni sa novim premijerom.“
Vojska već može da koristi rakete velikog dometa za udaranje brodova. Smatra da su takvi planovi opravdani jer treba da bude u stanju da uništi oružje koje preti Japanu. Predlog kopnenog napada uobličen je koristeći isto obrazloženje, prema bivšem ministru odbrane Itsunoriju Onoderi.
Stoga, zagovornici kažu, japanski zakoni neće morati da se menjaju. Tokom svojih osam godina na funkciji, Abe je insistirao, ali nije uspeo da postigne svoj cilj revizije pacifističkog člana 9 posleratnog ustava.
Japanski savet za nacionalnu bezbednost, koji vodi Abe i uključuje ključne zvaničnike kabineta, uključujući i Sugu, sazvan je u petak i rekao je u izjavi da će do kraja godine formulisati novu strategiju nacionalne bezbednosti.
„Postoji pitanje da li je presretanje napada dovoljno za zaštitu mira, života i sredstava za život ljudi“, navodi se u saopštenju.
Krstareće rakete BGM-109 Tomahavk američke proizvodnje bile bi opcija za oružje za kopneni napad, rekao je Katsutoši Kavano, koji je do prošle godine bio najviši vojni oficir Japana, predsedavajući šefa štaba snaga samoodbrane.
Tomahavk može pogoditi ciljeve udaljene 2.500 kilometara (1.553 milje). To bi stavilo veći deo Kine i veći deo ruskog Dalekog istoka u domet.
„Japan bi verovatno mogao imati napadačke sposobnosti u roku od pet godina“, rekao je Kavano. „Kompletni štrajk paket koji uključuje ciljanje satelita i komponente za elektronsko ratovanje bio bi, međutim, daleko skuplji i trebalo bi mu više od 10 godina.“
U međuvremenu, Japan bi se za obaveštajne podatke i nadzor morao oslanjati na Sjedinjene Države.
Da bi pomerila predlog napred, sledeća vlada moraće da dovrši srednjoročni plan nabavki, kao i revidiranu strategiju odbrane koju je NSC obećao do kraja decembra, pre nego što ministarstvo odbrane podnese svoj godišnji budžetski zahtev.
To bi moglo naići na otpor koalicionog partnera LDP-a, Komeita, kojeg podržava budista, koji brine da bi takav potez izazvao Kinu i ugrozio ustav Japana koji se odriče rata.
„To bi moglo da pokrene trku u naoružanju i podigne napetost. To bi bilo tehnički teško i zahtevalo bi ogromna ulaganja “, rekao je lider Komeita Natsuo Iamaguchi u intervjuu. „To je nešto o čemu mora ozbiljno razmišljati pod novim premijerom.“
Čak i neki jastrebovi LDP-a, uključujući jednog od Suginih rivala u vođstvu, bivšeg ministra odbrane Shigeru Ishiba-u, vide potencijalnu lošu stranu u nabavljanju krstarećih raketa velikog dometa.
„Šta se dešava ako Sjedinjene Države zatraže od Japana da ih otpusti, a mi ne želimo?“ upitao je on.