Na današnji dan 1957. godine rođen je jedan od najboljih boksera koje je Jugoslavija imala - veliki šampion Slobodan Kačar.
U vreme kada je ova plemenita veština na našim prostorima bila popularna poput fudbala ili košarke, Kačar se svrstavao među heroje nacije.
Bio je neustrašiv borac, nikada nije bežao od otvorene razmene udaraca, plesao je u ringu i uvek se viteški odnosio prema svojim rivalima.
Bio je jedan od najboljih jugoslovenskih boksera svih vremena i definitivno najjača pesnica koju je Srbija imala.
Njegova karijera bila je impresivna. Slobodan je na Olimpijskim igrama u Moskvi 1980. godine osvojio zlato u poluteškoj kategoriji, a pet godina kasnije u Pezaru je postao profesionalni svetski šampion. On je jedni naš bokser koji je uspeo da osvoji olimpijsko zlato i titulu svetskog prvaka u četiri najznačajnije verzije (VBC, VBA, IBF i VBO).
Verovali ili ne, Kačar osam godina i četiri meseca nije doživeo poraz. U tom periodu imao je čak 99 vezanih pobeda u amaterskoj konkurenciji i 21 u profesionalnim vodama, što je jedinstven rezultat u istoriji svetskog boksa.
Slobodan je bio učenik čuvenog italijanskog trenera Anđela Dandija, čoveka koji je praktično stvorio legendarnog Muhameda Alija (Kasijus Klej). Dandi je u svojoj impresivnoj karijeri trenirao čak 15 šampiona sveta, a Srbin je bio 11 u nizu. Naravno, njegov najveći učenik bio je Klej.
Kao i mnoge dečake iz tog vremena boksom ba je zarazio upravo Kasijus Klej, koji je uz neprikosnovenog Matu Parlova bio njegov idol.
"Prvi put sam ga gledao u televizijskom prenosu u meču sa Frejzerom 1971. godine. Da bismo gledali taj meč, braća i ja smo morali da okrunimo kola kukuruza, a do prvog komšije koji je imao televizor u onoj nedođiji pešačili smo 10 kilometara. Plakao sam kad je Klej izgubio. Zamislite tu sliku – na putu od jednog do drugog sela, negde u Bosni dete ide pešice kroz noć i plače što je u Americi jedan bokser poražen. Ja i srednji brat Tadija smo te noći odlučili da osvetimo Kleja i rešili smo da budemo bokseri" otkrio je jednom prilikom Kačar.
Kada je dostigao svetsku slavu i postao najbolji među najboljima, ostvario mu se i dečački san - upoznao je svog idola.
"Postao sam bokser da bih ga jednog dana upoznao. Jednom sam bio u njegovoj vili na Beverli Hilsu na ručku. Klej je kao čovek pravi dobrica, vrlo je inteligentan i duhovit, samo ga ta Parkinsonova bolest poslednjih godina muči. Jedno je sigurno, uveren sam da niko i nikad neće imati takvu sportsku karijeru", uveren je Kačar.
Zahvaljujući ogromnoj popularnosti koju je stekao, Kačar je imao priliku da se druži sa brojnim svetskim zvezdama tog vremena.
Na njegove mečeve dolazili su Frenk Sinatra, igrao je fudbal sa Bobom Marlijem, bio gost čuvene TV novinarke Barbare Volters, družio se sa Hulijom Iglesijasom... Bio je svetska faca.
Zanimljivo, pred njegove glavne mečeve u Americi, legendarni Majk Tajson je boksovao u uvodnim borbama.
"Majk je tada bio na početku karijere, ali videlo se da će biti veliki šampion" rekao je nedavno u jednom intervjuu za "Politiku" Kačar.
Pošto je završio svoju boksersku karijeru, Kačar je dve decenije živeo u Americi. Radio je kao profesor i trener u kampu čuvenog Anđela Dandija.
Nakon što se vratio u domovinu imenovan je za predsednika Bokserskog saveza Srbije i Crne Gore i na toj funkciji je bio punih pet godina. Bio je i član Izvršnog komiteta Evropske bokserske federacije.
Kačar sa suprugom Slavenkom ima dve ćerke Milenu i Marinu. Milena je diplomirala na Kolumbija univerzitetu u Njujorku i danas je uspešan menadžer, a Marina sa roditeljima živi u Novom Sadu i bavi se naučnim radom.
Kurir sport